|
|
SRB | ||
| O Konvenciji |
|
Konvencija Saveta Evrope protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici je najsveobuhvatniji međunarodni ugovor u ovoj oblasti. Njen cilj je uspostavljanje nulte tolerancije za različite oblike nasilja kojem su izložene žene. Ona stremi ka promeni načina razmišljanja i mentaliteta pojedinaca, pozivajući celo društvo na promenu stavova. Konvencija postavlja temelj za uvođenje novih krivičnih dela, za efikasno sprečavanje nasilja, zaštitu žrtava i gonjenje učinilaca nasilja. Poziva i na aktivno učešće svih relevantnih društvenih ustanova i organizacija civilnog društva, kroz saradnju definisanu pravilima i protokolima. Konvencija prepoznaje nasilje prema ženama kao kršenje osnovnih ljudskih prava. U njoj se navodi da je nasilje prema ženama manifestacija istorijski nejednakih odnosa moći između žena i muškaraca, što je uzrok dominacije muškaraca i diskriminacije žena. Konvencija obavezuje države koje su je potvrdile da preduzmu neophodne zakonodavne i druge mere da bi se unapredila prava žena, a posebno mere zaštite prava žrtava, bez diskriminacije po bilo kom osnovu. Države su dužne da obezbede da državni organi, zvaničnici, službenici, ustanove i svi drugi akteri, koji deluju u ime države, postupaju u skladu sa preuzetim obavezama. Države se obavezuju da sa dužnom pažnjom spreče, istraže, kazne i obezbede naknadu za dela nasilja obuhvaćena ovom Konvencijom. |
Opširnije |
|
Prevencija Konvencija je snažno usmerena na prevenciju nasilja prema ženama i nasilja u porodici. Države koje su se obavezale Konvencijom treba da obezbede: |
|
• promenu društvenih i kulturnih obrazaca ponašanja žena i muškaraca radi iskorenjivanja stereotipa i predrasuda, kao i običaja i tradicije koji ženu čine manje vrednom od muškarca • sprovođenje kampanja za podizanje svesti javnosti o različitim manifestacijama nasilja, njihovim posledicama i neprihvatljivosti nasilnog ponašanja • uvođenje u obrazovni sistem sadržaja koji se odnose na ravnopravnost između žena i muškaraca, nenasilno razrešavanje sukoba, nasilje prema ženama, pravo na slobodu izbora i slobodu od nasilja • obuku za zaposlene koji se bave žrtvama ili učiniocima nasilja o sprečavanju i otkrivanju nasilja, o potrebama i pravima žrtava, o sprečavanju dodatnog povređivanja žrtava (sekundarna viktimizacija) • uspostavljanje programa za rad sa učiniocima nasilja, uz punu bezbednost i podršku za žrtve. |
|
Zaštita i podrška žrtvama Konvencija traži da se uspostavi delotvorna saradnja između svih nadležnih državnih organa: sudova, javnih tužilaštava, policije, socijalnih i zdravstvenih ustanova, lokalne samouprave, organizacija civilnog društva i svih drugih relevantnih organizacija i lica u pružanju zaštite i podrške žrtvama i svedocima svih oblika nasilja obuhvaćenih Konvencijom. Države se obavezuju da sve mere zaštite i podrške žrtvama budu: |
|
• zasnovane na razumevanju nasilja prema ženama i nasilja u porodici iz perspektive ljudskih prava • zasnovane na integrisanom pristupu, koji uzima u obzir sve aktere i širi kontekst • usmerene na izbegavanje ponovnog preživljavanja i povređivanja žrtve • usmerene na osnaživanje i ekonomsku nezavisnost žena žrtava nasilja • prilagođene specifičnim potrebama ugrožene osobe i lako dostupne. |
|
Pružanje podrške žrtvama ne sme da zavisi od spremnosti žrtve da podnese prijavu ili svedoči protiv bilo kog učinioca nasilja. Osnovne mere podrške treba da omoguće oporavak od nasilja i da obuhvate: |
|
• pravno i psihološko savetovanje • finansijsku pomoć • stanovanje • obrazovanje, obuku i pomoć pri zapošljavanju. |
|
SOS besplatna telefonska linija treba da je dostupna 24 sata, 7 dana u nedelji, da pokriva teritoriju cele države i da daje savete u poverljivoj formi (anonimnim pozivaocima) o svim vidovima nasilja. Specijalizovane usluge podrške za žrtve nasilja treba da obuhvate: |
|
• lako dostupne "sigurne kuće" za bezbedan smeštaj i proaktivan pristup ženama i njihovoj deci • odgovarajuće, lako dostupne krizne centre za slučajeve silovanja, odnosno centre za žrtve seksualnog nasilja, koji na jednom mestu omogućavaju lekarske, laboratorijske i sudskomedicinske usluge • zaštitu i podršku za decu svedoke nasilja prema njihovim majkama. |
|
Policija se obavezuje da odmah i na odgovarajući način reaguje na sve vidove nasilja obuhvaćene ovom Konvencijom. Država se obavezuje da policiji i drugim nadležnim organima u situaciji neposredne opasnosti obezbedi mandat da izdaju nalog učiniocu nasilja u porodici da napusti mesto stanovanja žrtve, na dovoljno dug vremenski period, i da mu zabrane da povredi boravište ili da stupa u kontakt sa žrtvom. Gonjenje i kažnjavanje Konvencija zahteva da različiti oblici nasilja prema ženama i nasilja u porodici budu kažnjivi zakonom: |
|
• sve forme fizičkog nasilja • psihičko nasilje, pretnje i prinude • ekonomsko nasilje • proganjanje • seksualno nasilje i seksualno uznemiravanje • prinudni brak • genitalno sakaćenje žena • prinudni abortus i prinudna sterilizacija • dela počinjena u ime takozvane "časti" • pomaganje ili podstrekivanje činjenja navedenih dela. |
|
Države se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i da obezbede da ova krivična dela budu kažnjiva sankcijama koje su delotvorne, srazmerne učinjenom delu i odvraćaju od vršenja takvih dela. Kada je neophodno, sankcije obuhvataju lišenje slobode. Država može da primenjuje i druge mere prema učiniocu, kao što je nadzor osuđenih lica ili ukidanje prava na roditeljstvo, ako se princip najboljeg interesa deteta ne može garantovati na drugi način, što može da uključi i bezbednost žrtve. Država se obavezuje da, prilikom određivanja kazne u vezi sa krivičnim delima na osnovu ove Konvencije, preduzme odgovarajuće mere da se uzmu u obzir sledeće okolnosti: |
|
• krivična dela učinjena nad bivšom ili sadašnjom suprugom ili partnerkom od strane člana porodice, ili lica koja žive zajedno sa žrtvom ili lica koja zloupotrebljavaju autoritet • ponovljeno krivično delo ili srodna dela • krivična dela učinjena prema licima koja su ugrožena zbog određenih okolnosti • krivična dela učinjena prema detetu ili u prisustvu deteta • krivična dela učinjena od strane dvoje ili više udruženih lica • krivično delo kojem je prethodilo ili ga je pratilo ekstremno nasilje • krivično delo učinjeno upotrebom oružja ili uz pretnju oružjem • krivično delo sa ozbiljnim fizičkim ili psihičkim posledicama za žrtvu • kada je učinilac prethodno osuđivan za krivična dela slične prirode. |
|
Zabranjuje se upućivanje na obavezno alternativno razrešenje sporova, uključujući medijaciju i pomirenje, u slačaju bilo kojeg oblika nasilja obuhvaćenog ovom Konvencijom. Država se obavezuje da sve istražne postupke u vezi sa krivičnim delima sprovede bez nepotrebnog odlaganja. Traži se da svi državni organi sprovedu neophodnu procenu bezbednosnih rizika i obezbede odgovarajuću zaštitu i podršku za žrtve i svedoke nasilja tokom celog procesa istrage. U situaciji neposredne opasnosti nadležni organi moraju imati zakonsku mogućnost da nalože iseljenje nasilnika iz stana i zabranu prilaska žrtvi. Država je dužna da obezbedi efikasnu primenu drugih mera zabrane prilaska i zaštite. Postupci za neka krivična dela određena ovom Konvencijom vode se po službenoj dužnosti, i bez prijave žrtve, i nastavljaju se čak i ako žrtva povuče svoju izjavu, odnosno prijavu. Žrtve u ovim postupcima mogu da traže i dobiju podršku i savetnike iz vladinih ili nevladinih organizacija. Država se obavezuje da preduzme niz mera kojima se garantuju i štite prava i interesi žrtve. Države se obavezuju da preduzmu mere da osobe čije boravište zavisi od bračnog statusa dobiju dozvolu nezavisnog boravka bez obzira na dužinu braka, odnosno veze. Takođe, države se obavezuju da preduzmu mere da bi se rodno zasnovano nasilje prema ženama prepoznalo kao oblik proganjanja, kao i da zabrane proterivanje žena koje su izložene ovom nasilju. Integrisane politike i praćenja Konvencija ističe da nijedan poseban organ, ustanova ili organizacija ne može samostalno da reši problem nasilja prema ženama i nasilja u porodici. Za efikasan odgovor neophodne su saradnja i koordinacija svih relevantnih državnih organa i ustanova i organizacija civilnog društva. Očekuje se od Vlade, Narodne skupštine i lokalnih samouprava da pošalju jasnu poruku društvu u celini da nasilje – nijedna vrsta nasilja – nije način za rešavanje teškoća. Svi moraju razumeti da od sada u budućnosti nasilje prema ženama i nasilje u porodici neće biti tolerisani. Države se obavezuju da odrede ili formiraju jedno ili više tela koja treba da koordinišu, sprovode, prate i procenjuju politike i mere za sprečavanje svih vidova nasilja obuhvaćenih ovom Konvencijom. Obaveza ovih tela je da prikupljaju podatke, vrše analizu i objavljuju rezultate. Države se obavezuju da obezbede odgovarajuća finansijska sredstva i ljudske resurse radi adekvatnog sprovođenja integrisanih politika, mera i programa za sprečavanje svih oblika nasilja prema ženama i nasilja u porodici, uključujući i one koje sprovode organizacije civilnog društva. Da bi se pratilo kako države ispunjavaju obaveze predviđene Konvencijom, u Savetu Evrope će biti formirana radna grupa stručnjaka (GREVIO) i analiziraće izveštaje koje države pripremaju na svake četiri godine. Istovremeno, radna grupa će primati informacije i izveštaje i od organizacija civilnog društva. Ako su informacije nedovoljne ili neko pitanje zahteva neodložnu pažnju, članovi radne grupe Saveta Evrope moći će da posete državu i da traže odgovore. Ova će radna grupa usvajati izveštaje, koji bi trebalo da pomognu državama da na bolji način primene sve odredbe iz Konvencije. Izveštaji će biti dostavljani Komitetu država članica Saveta Evrope koji usvaja izveštaj radne grupe. Konvencija poziva nacionalne parlamente da budu uključeni u stalno praćenje primene odredbi Konvencije. |
|
|
|
| Kampanju podržavaju: | ||
|
||
| Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora. | ||
| Kampanju podržavaju: | ||
|
|
||
| Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora. | ||
