Autonomni ženski centar predstavlja studiju o socijalnoj politici u Srbiji, iz rodne i iz perspektive žena sa iskustvom rodono zasnovanog nasilja. Reč je o prikazu aktivnosti u cilju transponovanja pravnih tekovina Evropske unije u zakonodavstvo Republike Srbije, iz nedavno usvojenog Akcionog pana za Poglavlje 19 – Socijalna politika i zapošljavanje. U fokusu analize su četiri oblasti: socijalna inkluzija, socijalna zaštita, zabrana diskriminacije i jednake mogućnosti.
U studiji je, između ostalog, dat sažet izveštaj o intervencijama koje je sugerisao Autonomni ženski centar (u periodu 2017-2020.), s ciljem uticaja na promene u rodnoj i politici zaštite žena sa iskustvom nasilja, koje bi unapredile položaj žena. Takođe, komentarisani su procesi razvoja usluga socijalne zaštite u zajednici, sa posebnim naglaskom na usluge podrške za žene sa iskustvom nasilja, uz prikaz uspostavljanja „nacionalnog SOS telefona“, kao ilustracije za ono što bi se moglo nazvati primerom „zarobljene države“. Republika Srbija još nije otvorila pregovaračko Poglavlje 19 – Socijalna politika i zapošljavanje. U zaključcima naše studije istaknuto je kako se na osnovu više izvora može zaključiti da napori koje država čini u razmatranim oblastima ne dovode od poboljšanja stanja. U najboljem slučaju, postignut je „izvestan napredak“, koji se najčešće odnosi na usvajanje zakona ili strateških dokumenata, ali je prisutan znatan broj neusaglašenosti sa standardima, zabrinutost za primenu regulative i strateških mera, kao i ozbiljan nedostatak ažuriranih podataka o tome. Istovremeno, izveštaji i preporuke relevantnih međunarodnih tela nemaju dovoljan ili nikakav uticaj na procese i ishode usvajanja zakonskih i strateških rešenja. To se odnosi i na GREVIO izveštaj o primeni Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju nasilja prema ženama i nasilja u porodici, koji je Srbija dobila januar 2020. godine.
|
