|
|
SRB | ||
|
Beograd, 1/7/2020 EFEKTI |
|
Beograd, 1/7/2020 EFEKTI |
| Autonomni ženski centar je upozorio na to da tri godine nakon početka primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici nema zvaničnog, objedinjenpg izveštaja državnih organa o delotvornosti njegove primene. Takođe, nije uspostavljena ni centralna evidencija o slučajevima nasilja u porodici (u elektronskom obliku), koja bi objedinila podatke iz nadležnih državnih organa, što je bila zakonska obaveza. Srbija je januara 2020. godine dobila prvi (osnovni) izveštaj o primeni Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici (GREVIO izveštaj). I dok se navodi da je učinjen veliki napredak u zakonskoj regulativi, konstatuju se znatni nedostaci u primeni zakona, kao i ozbiljan nedostatak resursa (zaposlenih, obučenih, usluga i finansija), što znatno utiče na kvalitet postupanja u pojedinačnim slučajevima. Zaključci i preporuke GREVIO izveštaja, kao i podaci o primeni zakona, trebalo bi da su predmet analize i odlučivanja vladinog Saveta za suzbijanje nasilja u porodici, koji je nadležan za koordinaciju i unapređenje primene zakona. Autonomni ženski centar na osnovu mesečno prikupljanih podataka izrađuje periodične izveštaje o primeni Zakona o sprečavanju nasilja u porodici. Šta kažu podaci za 2019. godinu?
Policija je registrovala 28.214 događaja nasilja u porodici, a procenila je da rizik postoji i izdala naređenje za hitne mere u 70,6% slučajeva. Mere udaljenja učinioca iz stana izrečene su u 45% slučajeva, a u sličnom iznosu i obe hitne mere (udaljenje i zabrana kontakta i približavanja žrtvi). Tužilaštva su predložila za produženje na 30 dana 97,3% policijskih hitnih mera, što su sudovi najčešće usvajali. Nasilje je ponovilo 6.002 učinioca, skoro svaki treći kojem su izrečene hitne mere. Hitne mere je prekršilo 1.809 učinilaca. U 85,3% slučajeva nasilje učine muškarci, a žrtve su ženskog pola u 74%. Samo 5% izrečenih hitnih mera obuhvata zaštitu dece. |
| Na sastancima grupe za koordinaciju i saradnju razmatrano je čak 51.911 slučajeva nasilja u porodici, za četvrtinu više nego prethodne godine. Podaci govore da je izrađeno 18.648 individualnih planova zaštite i podrške žrtvama, što je čak 42% više nego prethodne godine, a ipak tek 72% od ukupnog broja novoprijavljenih slučajeva nasilja u 2019. Žrtve su sasvim retko učestvovale na ovim sastancima, samo 1% (194 žrtve), duplo manje nego prethodne godine.
Šta se može zaključiti na osnovu podataka iz 2019. godine? Nesumnjivo, znatno je povećano opterećene angažovanih specijalizovanih profesoionalaca u policiji, tužilaštvu i centrima za socijalni rad. Istovremeno, ostaje otvoreno pitanje o kvalitetu procena i odluka u takvim okolnostima. Očigledan je ozbiljan nedostatak vremena i kapaciteta za izradu individualnih planova zaštite i podrške žrtvama, njihovo praćenje i reviziju tokom godine, a nema nikakvih informacija o sadržaju ovih planova, niti o njihovim efektima. Da li su oni koji ponove nasilje strože sankcionisani, ili im se (ponovo) izreknu samo hitne mere? Žrtve, suprotno zakonskoj mogućnosti, ne učestvuju u planiranju vlastite bezbednosti i oporavka. Deca ostaju “nevidljive žrtve” nasilja u porodici, i kada ga doživljavaju, a naročito kada mu svedoče. Nema podataka o tome da li su zakonska rešenja primenljiva na specifične okolnosti u kojima žive žrtve iz osetljivih i višestruko marginalizovanih grupa, poput žena sa invaliditetom, Romkinja, starijih ili seoskih žena. Zato što žrtve nasilja u porodici ne mogu da čekaju – tražimo potpunu primenu zakona i vidljive efekte za bezbednost i oporavak žrtava! |
| Autonomni ženski centar je upozorio na to da tri godine nakon početka primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici nema zvaničnog, objedinjenpg izveštaja državnih organa o delotvornosti njegove primene. Takođe, nije uspostavljena ni centralna evidencija o slučajevima nasilja u porodici (u elektronskom obliku), koja bi objedinila podatke iz nadležnih državnih organa, što je bila zakonska obaveza. Srbija je januara 2020. godine dobila prvi (osnovni) izveštaj o primeni Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici (GREVIO izveštaj). I dok se navodi da je učinjen veliki napredak u zakonskoj regulativi, konstatuju se znatni nedostaci u primeni zakona, kao i ozbiljan nedostatak resursa (zaposlenih, obučenih, usluga i finansija), što znatno utiče na kvalitet postupanja u pojedinačnim slučajevima. Zaključci i preporuke GREVIO izveštaja, kao i podaci o primeni zakona, trebalo bi da su predmet analize i odlučivanja vladinog Saveta za suzbijanje nasilja u porodici, koji je nadležan za koordinaciju i unapređenje primene zakona. Autonomni ženski centar na osnovu mesečno prikupljanih podataka izrađuje periodične izveštaje o primeni Zakona o sprečavanju nasilja u porodici. Šta kažu podaci za 2019. godinu?
Policija je registrovala 28.214 događaja nasilja u porodici, a procenila je da rizik postoji i izdala naređenje za hitne mere u 70,6% slučajeva. Mere udaljenja učinioca iz stana izrečene su u 45% slučajeva, a u sličnom iznosu i obe hitne mere (udaljenje i zabrana kontakta i približavanja žrtvi). Tužilaštva su predložila za produženje na 30 dana 97,3% policijskih hitnih mera, što su sudovi najčešće usvajali. Nasilje je ponovilo 6.002 učinioca, skoro svaki treći kojem su izrečene hitne mere. Hitne mere je prekršilo 1.809 učinilaca. U 85,3% slučajeva nasilje učine muškarci, a žrtve su ženskog pola u 74%. Samo 5% izrečenih hitnih mera obuhvata zaštitu dece. Na sastancima grupe za koordinaciju i saradnju razmatrano je čak 51.911 slučajeva nasilja u porodici, za četvrtinu više nego prethodne godine. Podaci govore da je izrađeno 18.648 individualnih planova zaštite i podrške žrtvama, što je čak 42% više nego prethodne godine, a ipak tek 72% od ukupnog broja novoprijavljenih slučajeva nasilja u 2019. Žrtve su sasvim retko učestvovale na ovim sastancima, samo 1% (194 žrtve), duplo manje nego prethodne godine.
Šta se može zaključiti na osnovu podataka iz 2019. godine? Nesumnjivo, znatno je povećano opterećene angažovanih specijalizovanih profesoionalaca u policiji, tužilaštvu i centrima za socijalni rad. Istovremeno, ostaje otvoreno pitanje o kvalitetu procena i odluka u takvim okolnostima. Očigledan je ozbiljan nedostatak vremena i kapaciteta za izradu individualnih planova zaštite i podrške žrtvama, njihovo praćenje i reviziju tokom godine, a nema nikakvih informacija o sadržaju ovih planova, niti o njihovim efektima. Da li su oni koji ponove nasilje strože sankcionisani, ili im se (ponovo) izreknu samo hitne mere? Žrtve, suprotno zakonskoj mogućnosti, ne učestvuju u planiranju vlastite bezbednosti i oporavka. Deca ostaju “nevidljive žrtve” nasilja u porodici, i kada ga doživljavaju, a naročito kada mu svedoče. Nema podataka o tome da li su zakonska rešenja primenljiva na specifične okolnosti u kojima žive žrtve iz osetljivih i višestruko marginalizovanih grupa, poput žena sa invaliditetom, Romkinja, starijih ili seoskih žena.Zato što žrtve nasilja u porodici ne mogu da čekaju – tražimo potpunu primenu zakona i vidljive efekte za bezbednost i oporavak žrtava! |
| SHARE: |
|
|
|
|
|
| Kampanju podržavaju: | ||
|
||
| Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora. | ||
| Kampanju podržavaju: | ||
|
|
||
| Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora. | ||
