Ženeva, 12/06/2017 SKLONIŠTA I MERE ZAŠTITE |
Ženeva, 12/06/2017 SKLONIŠTA I MERE ZAŠTITE |
Specijalna izveštačica za nasilje prema ženama, njegove uzroke i posledice, g. Dubravka Šimonović, govorila je na 35. sednici UN Saveta za ljudska prava. U izveštaju o skloništima za žene žrtve nasilja i merama zaštite date su preporuke državama. Doprinos nastanku ovog izveštaja, na poziv specijalne izveštačice, dale su i ženske organizacije iz regiona u zajedničkim izveštajima o stanju u vezi sa skloništima i merama zaštite. U Izveštaju g. Dubravke Šimonović navodi se da države treba da imaju pristup zasnovan na ljudskim pravima, integrisane i koordinisane zakone i politike u vezi sa zaštitom žena od svih formi nasilja. Nužno je da se opredele adekvatna finansijska sredstva i ljudski resursi za odgovarajuću primenu politika, mera i programa za sprečavanje i zaštitu od rodno zasnovanog nasilja prema ženama. Države treba da obezbede da policijski službenici i drugi profesionalci procenjuju bezbednosne rizike, da se oni procenjuju tokom svih postupaka, da su svesni da se rizici povećavaju kada se žene obrate institucijama za pomoć. Države treba da razviju mehanizme za proveru da li su deca svedočila nasilju prema majkama, da zaštite njihovu bezbednost i najbolji interes. Moraju biti obezbeđeni uslovi za smeštaj majki sa decom u skloništa, uključujući i starije dečake. Potrebno je da se obezbede obuke o rodno zasnovanom nasilju za profesionalce. Takođe, navedeno je da države treba da uspostave nacionalne besplatne SOS telefone 24/7, koji pružaju podršku u poverljivoj formi, anonimno i koji su sposobni da organizuju hitne prijave u sklonište. Nužno je da postoji dovoljan broj pouzdanih skloništa (osnovanih od država i nedržavnih aktera), odgovarajuće raspoređenih, uključujući ruralne oblasti, tako da je omogućen brz transport žena i dece do najbližeg skloništa. Mora biti obezbeđen smeštaj za svaku ženu i devojku, decu, uključujući žene sa invaliditetom, a pristup skloništu treba da je 24/7. Skloništa treba da su orijentisana na rehabilitaciju žena i njihovo osnaživanje. Ona ne smeju biti korišćena od strane države kao oblici “zaštitnih zatvora”, ali moraju da garantuju sigurnost ženama. |
Traži se od država da preduzmu nužne izmene zakona da bi se obezbedile mere zaštite, a da naloge sprovode javni službenici i da ih je lako ostvariti. Zaštitne mere treba da se odnose na sve forme nasilja protiv žena, usmerene na sigurnost i dobrobit žena i dece, da uključe ex parte hitnu zaštitu, mogućnost produženja, da učinilac napusti prebivalište žrtve na dovoljno dug period i druge mere (zabrane kontakta, približavanja), donete bez dodatnih troškova ili administrativnih zahteva prema žrtvama. Sve mere koje stoje na raspolaganju treba da se koriste tokom krivičnih procesa, uz odgovarajuću primenu procene rizika, odgovarajuće sankcije za kršenje mera i redovno praćenje pridržavanja mera. U svim slučajevima rodno zasnovanog nasilja protiv žena države bi morale osigurati da se postupci vode po službenoj dužnosti, čak i kada žrtve odustanu, odnosno povuku prijave. Takođe, treba izbegavati obavezno alternativno razrešenje spora ili određivanje kazni. Od država se traži da unaprede evidencije podataka o svim oblicima nasilja protiv žena, da uspostave praćenje femicida (“femicide watch”), odnosno praćenje rodno uslovljenog ubijanja žena (“gender-related killing of women watch”), da analiziraju svaki slučaj femicida i da publikuju podatke na godišnjem nivou. |
Specijalna izveštačica za nasilje prema ženama, njegove uzroke i posledice, g. Dubravka Šimonović, govorila je na 35. sednici UN Saveta za ljudska prava. U izveštaju o skloništima za žene žrtve nasilja i merama zaštite date su preporuke državama. Doprinos nastanku ovog izveštaja, na poziv specijalne izveštačice, dale su i ženske organizacije iz regiona u zajedničkim izveštajima o stanju u vezi sa skloništima i merama zaštite. U Izveštaju g. Dubravke Šimonović navodi se da države treba da imaju pristup zasnovan na ljudskim pravima, integrisane i koordinisane zakone i politike u vezi sa zaštitom žena od svih formi nasilja. Nužno je da se opredele adekvatna finansijska sredstva i ljudski resursi za odgovarajuću primenu politika, mera i programa za sprečavanje i zaštitu od rodno zasnovanog nasilja prema ženama. Države treba da obezbede da policijski službenici i drugi profesionalci procenjuju bezbednosne rizike, da se oni procenjuju tokom svih postupaka, da su svesni da se rizici povećavaju kada se žene obrate institucijama za pomoć. Države treba da razviju mehanizme za proveru da li su deca svedočila nasilju prema majkama, da zaštite njihovu bezbednost i najbolji interes. Moraju biti obezbeđeni uslovi za smeštaj majki sa decom u skloništa, uključujući i starije dečake. Potrebno je da se obezbede obuke o rodno zasnovanom nasilju za profesionalce. Takođe, navedeno je da države treba da uspostave nacionalne besplatne SOS telefone 24/7, koji pružaju podršku u poverljivoj formi, anonimno i koji su sposobni da organizuju hitne prijave u sklonište. Nužno je da postoji dovoljan broj pouzdanih skloništa (osnovanih od država i nedržavnih aktera), odgovarajuće raspoređenih, uključujući ruralne oblasti, tako da je omogućen brz transport žena i dece do najbližeg skloništa. Mora biti obezbeđen smeštaj za svaku ženu i devojku, decu, uključujući žene sa invaliditetom, a pristup skloništu treba da je 24/7. Skloništa treba da su orijentisana na rehabilitaciju žena i njihovo osnaživanje. Ona ne smeju biti korišćena od strane države kao oblici “zaštitnih zatvora”, ali moraju da garantuju sigurnost ženama. Traži se od država da preduzmu nužne izmene zakona da bi se obezbedile mere zaštite, a da naloge sprovode javni službenici i da ih je lako ostvariti. Zaštitne mere treba da se odnose na sve forme nasilja protiv žena, usmerene na sigurnost i dobrobit žena i dece, da uključe ex parte hitnu zaštitu, mogućnost produženja, da učinilac napusti prebivalište žrtve na dovoljno dug period i druge mere (zabrane kontakta, približavanja), donete bez dodatnih troškova ili administrativnih zahteva prema žrtvama. Sve mere koje stoje na raspolaganju treba da se koriste tokom krivičnih procesa, uz odgovarajuću primenu procene rizika, odgovarajuće sankcije za kršenje mera i redovno praćenje pridržavanja mera. U svim slučajevima rodno zasnovanog nasilja protiv žena države bi morale osigurati da se postupci vode po službenoj dužnosti, čak i kada žrtve odustanu, odnosno povuku prijave. Takođe, treba izbegavati obavezno alternativno razrešenje spora ili određivanje kazni. Od država se traži da unaprede evidencije podataka o svim oblicima nasilja protiv žena, da uspostave praćenje femicida (“femicide watch”), odnosno praćenje rodno uslovljenog ubijanja žena (“gender-related killing of women watch”), da analiziraju svaki slučaj femicida i da publikuju podatke na godišnjem nivou. |