Beograd, 28/12/2016 KAMPANJA #NeTolerišem |
Beograd, 28/12/2016 KAMPANJA #NeTolerišem |
U okviru kampanje #NeTolerišem, Autonomni ženski centar je pripremio tekst o 10 načina da se pomogne žrtvi nasilja (konkretni saveti) koji je objavljen na 9 portala i blogova: Nedeljnik, Blic Žena, PortalMladi, Bgonline, iSerbia Glas mladih, Savršena, CMV, Sitoireseto, Miloš Đajić. U nastavku prenosimo ceo tekst. 1. Ako ste zabrinuti za ženu koju poznajete i bliski ste s njom - pitajte je. Iako, možda, na početku, neće želeti da o tome govori, budite strpljivi i pokažite da ste spremni da pružite podršku. 2. Verujte žrtvi, nemojte je sumnjičiti i osuđivati, poštujte njene potrebe i želje, nemojte je gurati da donosi odluke. 3. Nemojte da vas zavara to što žena ima visoko obrazovanje ili veliku zaradu; to ne znači da ne može biti žrtva nasilja. Sve žene mogu da iskuse nasilje u partnerskom odnosu. Češće su žrtva nasilja partnera ili u porodici, nego nepoznatih učinilaca. 4. Prepoznajte znake mogućeg zlostavljanja: žena se povlači, odsutna je duhom, otkazuje druženja, žali se na fizičke smetnje, deluje iscrpljeno; uvek daje prednost željama svog partnera, ima povrede ali izbegava da govori o njihovom poreklu. 5. Ako žrtva želi vašu podršku, pružite joj konkretnu pomoć: idite sa njom u policiju, do lekara, advokata, specijalizovane ženske organizacije koja pruža informacije i usluge za žene sa iskustvom nasilja. |
6. Pomozite joj da organizuje svakodnevne obaveze, brigu oko dece i kuće, budite zaista uz nju kad ima zahtevne obaveze, pomoziti joj da nađe posao. 7. Vi pribavite informacije o tome kome se ona može obratiti za pomoć (policijska uprava, centar za socijalni rad ili ženske organizacije za pomoć žrtvama nasilja u njenojopštini) i informišite i nju. 8. Ako čujete ili vidite da ženu zlostavlja nasilnik, slobodno pozovite policiju, ne plašeći se za svoju sigurnost. Vi niste obavezni da ostavite svoje lične podatke, a policija je dužna da izađe na lice mesta po vašoj prijavi. Ako to ne urade, imate mogućnost da pozovete unutrašnju kontrolu policije (da se žalite). O odbijanju policije da izađe na teren, možete informisati lokalnu organizaciju za zaštitu žrtava nasilja. 9. Ostanite u kontaktu i nastavite da pružate podršku ženi, bez obzira na njene odluke i izbore koje je u određenom trenutku napravila. Žene se često vraćaju nasilnim partnerima. Prihvatite to kao karakteristiku pojave, ne ljutite se i "ne zatvarajte vrata". 10. Već 14 godina nasilje u porodici je krivično delo i nikako nije privatna stvar u koju se ne treba mešati. Od 2005. godine postoje mere zaštite od nasilja u porodici koje, pored žrtve, mogu da predlože javna tužilaštva ili centri za socijalni rad. Od 1. juna 2017.godine policija dobija veća ovlašćenja na terenu - imaće pravo da na licu mesta izda hitnu meru zaštite i udalji nasilnika iz doma na 48 sati. Javna tužilaštva će moći da predlože produženje ove mere do 30 dana, o ćemu će odluku donositi sud (u roku od 24 sata). |
U okviru kampanje #NeTolerišem, Autonomni ženski centar je pripremio tekst o 10 načina da se pomogne žrtvi nasilja (konkretni saveti) koji je objavljen na 9 portala i blogova: Nedeljnik, Blic Žena, PortalMladi, Bgonline, iSerbia Glas mladih, Savršena, CMV, Sitoireseto, Miloš Đajić. U nastavku prenosimo ceo tekst. 1. Ako ste zabrinuti za ženu koju poznajete i bliski ste s njom - pitajte je. Iako, možda, na početku, neće želeti da o tome govori, budite strpljivi i pokažite da ste spremni da pružite podršku. 2. Verujte žrtvi, nemojte je sumnjičiti i osuđivati, poštujte njene potrebe i želje, nemojte je gurati da donosi odluke. 3. Nemojte da vas zavara to što žena ima visoko obrazovanje ili veliku zaradu; to ne znači da ne može biti žrtva nasilja. Sve žene mogu da iskuse nasilje u partnerskom odnosu. Češće su žrtva nasilja partnera ili u porodici, nego nepoznatih učinilaca. 4. Prepoznajte znake mogućeg zlostavljanja: žena se povlači, odsutna je duhom, otkazuje druženja, žali se na fizičke smetnje, deluje iscrpljeno; uvek daje prednost željama svog partnera, ima povrede ali izbegava da govori o njihovom poreklu. 5. Ako žrtva želi vašu podršku, pružite joj konkretnu pomoć: idite sa njom u policiju, do lekara, advokata, specijalizovane ženske organizacije koja pruža informacije i usluge za žene sa iskustvom nasilja. 6. Pomozite joj da organizuje svakodnevne obaveze, brigu oko dece i kuće, budite zaista uz nju kad ima zahtevne obaveze, pomoziti joj da nađe posao. 7. Vi pribavite informacije o tome kome se ona može obratiti za pomoć (policijska uprava, centar za socijalni rad ili ženske organizacije za pomoć žrtvama nasilja u njenojopštini) i informišite i nju. 8. Ako čujete ili vidite da ženu zlostavlja nasilnik, slobodno pozovite policiju, ne plašeći se za svoju sigurnost. Vi niste obavezni da ostavite svoje lične podatke, a policija je dužna da izađe na lice mesta po vašoj prijavi. Ako to ne urade, imate mogućnost da pozovete unutrašnju kontrolu policije (da se žalite). O odbijanju policije da izađe na teren, možete informisati lokalnu organizaciju za zaštitu žrtava nasilja. 9. Ostanite u kontaktu i nastavite da pružate podršku ženi, bez obzira na njene odluke i izbore koje je u određenom trenutku napravila. Žene se često vraćaju nasilnim partnerima. Prihvatite to kao karakteristiku pojave, ne ljutite se i "ne zatvarajte vrata". 10. Već 14 godina nasilje u porodici je krivično delo i nikako nije privatna stvar u koju se ne treba mešati. Od 2005. godine postoje mere zaštite od nasilja u porodici koje, pored žrtve, mogu da predlože javna tužilaštva ili centri za socijalni rad. Od 1. juna 2017.godine policija dobija veća ovlašćenja na terenu - imaće pravo da na licu mesta izda hitnu meru zaštite i udalji nasilnika iz doma na 48 sati. Javna tužilaštva će moći da predlože produženje ove mere do 30 dana, o ćemu će odluku donositi sud (u roku od 24 sata). |