|
|
SRB | ||
|
Beograd, 15/11/2016 TRIBINA |
|
Beograd, 15/11/2016 TRIBINA |
| Na tribini „Preživeti nasilje – posledice po psihičko i fizičko zdravlje žrtava porodičnog nasilja i trgovine ljudima“, koju je ASTRA - akcija protiv trgovine ljudima, organizovala 15.11.2016. godine u Domu omladine, zaključeno je da su žene najčešće žrtve trgovine ljudima i porodičnog nasilja, kao i da su predrasude koje postoje u vezi sa ova dva društvena problema veoma slične, te da je ključno razgovarati o njima i pronaći adekvatne načine podrške i zaštite za žrtve. Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra je naglasila da, kada govorimo o nasilju u porodici, statistike nas upozoravaju da su to najčešće žene, deca, starija i nemoćna lica. Za krivično delo nasilje u porodici je u 2015. godini osuđeno 1778 osoba, a od toga je samo 6% žena, dok za krivična dela protiv polne slobode nema ni jedne osuđene žene. I Jovana Krotić iz organizacije ASTRA je navela da su žene najčešće žrtve trgovine ljudima, pogotovo u svrhe seksualne eksploatacije, a da faktori poput ranije pretrpljenog nasilja ili siromaštva doprinose mogućnosti da neko postane žrtva. Psihoterapeutkinja Biljana Slavković je potvrdila ove činjenice, napominjući da su žrtve trgovine ljudima u 87% slučajeva žene, a da u 90% slučajeva osobe koje su preživele trgovinu ljudima imaju iskustva nasilja iz ranijih perioda života. |
| Govornice su takođe skrenule pažnju na to da je važno razgovarati o ovim društvenim problemima jer je razbijanje predrasuda ključno u pružanju adekvatne podrške i zaštite. Jedna od najčešćih predrasuda odnosi se na to da je sama žrtva kriva za situaciju u kojoj se našla, te da je trebalo da postupi drugačije i da pronađe izlaz. Slobodan Savić, profesor Medicinskog fakulteta i sudski veštak, govorio je o ulozi sudske medicine u dokumentovanju izvršenja krivičnih dela za potrebe sudskih postupaka. Govorio je pre svega o fizičkim povredama žrtava i naglasio da one mogu mnogo toga da nam kažu o počinjenom nasilju, ali da mora da se zna šta se traži i da li to želimo da pronađemo. On je istakao da loša medicinska dokumentacija često ume da bude razlog za to što neko krivično delo sa elementima nasilja nije uspelo da se dokaže u sudskom postupku. Većinu posetilaca i posetiteljki tribine činili su studenti i studentkinje, kao i stručnjaci i stručnjakinje iz oblasti psihologije, socijalnog rada, pedagogije i prava. U narednom periodu očekuje se i brošura sa osnovnim informacijama koje su bile teme izlaganja učesnica i učesnika, a koja može da posluži svima koji u svom svakodnevnom životu ili radu dolaze u kontakt sa žrtvama nasilja u porodici i trgovine ljudima. |
| Na tribini „Preživeti nasilje – posledice po psihičko i fizičko zdravlje žrtava porodičnog nasilja i trgovine ljudima“, koju je ASTRA - akcija protiv trgovine ljudima, organizovala 15.11.2016. godine u Domu omladine, zaključeno je da su žene najčešće žrtve trgovine ljudima i porodičnog nasilja, kao i da su predrasude koje postoje u vezi sa ova dva društvena problema veoma slične, te da je ključno razgovarati o njima i pronaći adekvatne načine podrške i zaštite za žrtve. Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra je naglasila da, kada govorimo o nasilju u porodici, statistike nas upozoravaju da su to najčešće žene, deca, starija i nemoćna lica. Za krivično delo nasilje u porodici je u 2015. godini osuđeno 1778 osoba, a od toga je samo 6% žena, dok za krivična dela protiv polne slobode nema ni jedne osuđene žene. I Jovana Krotić iz organizacije ASTRA je navela da su žene najčešće žrtve trgovine ljudima, pogotovo u svrhe seksualne eksploatacije, a da faktori poput ranije pretrpljenog nasilja ili siromaštva doprinose mogućnosti da neko postane žrtva. Psihoterapeutkinja Biljana Slavković je potvrdila ove činjenice, napominjući da su žrtve trgovine ljudima u 87% slučajeva žene, a da u 90% slučajeva osobe koje su preživele trgovinu ljudima imaju iskustva nasilja iz ranijih perioda života. Govornice su takođe skrenule pažnju na to da je važno razgovarati o ovim društvenim problemima jer je razbijanje predrasuda ključno u pružanju adekvatne podrške i zaštite. Jedna od najčešćih predrasuda odnosi se na to da je sama žrtva kriva za situaciju u kojoj se našla, te da je trebalo da postupi drugačije i da pronađe izlaz. Slobodan Savić, profesor Medicinskog fakulteta i sudski veštak, govorio je o ulozi sudske medicine u dokumentovanju izvršenja krivičnih dela za potrebe sudskih postupaka. Govorio je pre svega o fizičkim povredama žrtava i naglasio da one mogu mnogo toga da nam kažu o počinjenom nasilju, ali da mora da se zna šta se traži i da li to želimo da pronađemo. On je istakao da loša medicinska dokumentacija često ume da bude razlog za to što neko krivično delo sa elementima nasilja nije uspelo da se dokaže u sudskom postupku. Većinu posetilaca i posetiteljki tribine činili su studenti i studentkinje, kao i stručnjaci i stručnjakinje iz oblasti psihologije, socijalnog rada, pedagogije i prava. U narednom periodu očekuje se i brošura sa osnovnim informacijama koje su bile teme izlaganja učesnica i učesnika, a koja može da posluži svima koji u svom svakodnevnom životu ili radu dolaze u kontakt sa žrtvama nasilja u porodici i trgovine ljudima. |
| SHARE: |
|
|
|
|
|
| Kampanju podržavaju: | ||
|
||
| Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora. | ||
| Kampanju podržavaju: | ||
|
|
||
| Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora. | ||
