|
|
SRB | ||
|
Beograd, 15/11/2016 TRIBINA |
|
Beograd, 15/11/2016 TRIBINA |
| Na tribini „Preživeti nasilje – posledice po psihiÄko i fiziÄko zdravlje žrtava porodiÄnog nasilja i trgovine ljudima“, koju je ASTRA - akcija protiv trgovine ljudima, organizovala 15.11.2016. godine u Domu omladine, zakljuÄeno je da su žene najÄešÄ‡e žrtve trgovine ljudima i porodiÄnog nasilja, kao i da su predrasude koje postoje u vezi sa ova dva društvena problema veoma sliÄne, te da je kljuÄno razgovarati o njima i pronaći adekvatne naÄine podrške i zaštite za žrtve. Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra je naglasila da, kada govorimo o nasilju u porodici, statistike nas upozoravaju da su to najÄešÄ‡e žene, deca, starija i nemoćna lica. Za kriviÄno delo nasilje u porodici je u 2015. godini osuÄ‘eno 1778 osoba, a od toga je samo 6% žena, dok za kriviÄna dela protiv polne slobode nema ni jedne osuÄ‘ene žene. I Jovana Krotić iz organizacije ASTRA je navela da su žene najÄešÄ‡e žrtve trgovine ljudima, pogotovo u svrhe seksualne eksploatacije, a da faktori poput ranije pretrpljenog nasilja ili siromaštva doprinose mogućnosti da neko postane žrtva. Psihoterapeutkinja Biljana Slavković je potvrdila ove Äinjenice, napominjući da su žrtve trgovine ljudima u 87% sluÄajeva žene, a da u 90% sluÄajeva osobe koje su preživele trgovinu ljudima imaju iskustva nasilja iz ranijih perioda života. |
| Govornice su takoÄ‘e skrenule pažnju na to da je važno razgovarati o ovim društvenim problemima jer je razbijanje predrasuda kljuÄno u pružanju adekvatne podrške i zaštite. Jedna od najÄešÄ‡ih predrasuda odnosi se na to da je sama žrtva kriva za situaciju u kojoj se našla, te da je trebalo da postupi drugaÄije i da pronaÄ‘e izlaz. Slobodan Savić, profesor Medicinskog fakulteta i sudski veštak, govorio je o ulozi sudske medicine u dokumentovanju izvršenja kriviÄnih dela za potrebe sudskih postupaka. Govorio je pre svega o fiziÄkim povredama žrtava i naglasio da one mogu mnogo toga da nam kažu o poÄinjenom nasilju, ali da mora da se zna šta se traži i da li to želimo da pronaÄ‘emo. On je istakao da loša medicinska dokumentacija Äesto ume da bude razlog za to što neko kriviÄno delo sa elementima nasilja nije uspelo da se dokaže u sudskom postupku. Većinu posetilaca i posetiteljki tribine Äinili su studenti i studentkinje, kao i struÄnjaci i struÄnjakinje iz oblasti psihologije, socijalnog rada, pedagogije i prava. U narednom periodu oÄekuje se i brošura sa osnovnim informacijama koje su bile teme izlaganja uÄesnica i uÄesnika, a koja može da posluži svima koji u svom svakodnevnom životu ili radu dolaze u kontakt sa žrtvama nasilja u porodici i trgovine ljudima. |
| Na tribini „Preživeti nasilje – posledice po psihiÄko i fiziÄko zdravlje žrtava porodiÄnog nasilja i trgovine ljudima“, koju je ASTRA - akcija protiv trgovine ljudima, organizovala 15.11.2016. godine u Domu omladine, zakljuÄeno je da su žene najÄešÄ‡e žrtve trgovine ljudima i porodiÄnog nasilja, kao i da su predrasude koje postoje u vezi sa ova dva društvena problema veoma sliÄne, te da je kljuÄno razgovarati o njima i pronaći adekvatne naÄine podrške i zaštite za žrtve. Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra je naglasila da, kada govorimo o nasilju u porodici, statistike nas upozoravaju da su to najÄešÄ‡e žene, deca, starija i nemoćna lica. Za kriviÄno delo nasilje u porodici je u 2015. godini osuÄ‘eno 1778 osoba, a od toga je samo 6% žena, dok za kriviÄna dela protiv polne slobode nema ni jedne osuÄ‘ene žene. I Jovana Krotić iz organizacije ASTRA je navela da su žene najÄešÄ‡e žrtve trgovine ljudima, pogotovo u svrhe seksualne eksploatacije, a da faktori poput ranije pretrpljenog nasilja ili siromaštva doprinose mogućnosti da neko postane žrtva. Psihoterapeutkinja Biljana Slavković je potvrdila ove Äinjenice, napominjući da su žrtve trgovine ljudima u 87% sluÄajeva žene, a da u 90% sluÄajeva osobe koje su preživele trgovinu ljudima imaju iskustva nasilja iz ranijih perioda života. Govornice su takoÄ‘e skrenule pažnju na to da je važno razgovarati o ovim društvenim problemima jer je razbijanje predrasuda kljuÄno u pružanju adekvatne podrške i zaštite. Jedna od najÄešÄ‡ih predrasuda odnosi se na to da je sama žrtva kriva za situaciju u kojoj se našla, te da je trebalo da postupi drugaÄije i da pronaÄ‘e izlaz. Slobodan Savić, profesor Medicinskog fakulteta i sudski veštak, govorio je o ulozi sudske medicine u dokumentovanju izvršenja kriviÄnih dela za potrebe sudskih postupaka. Govorio je pre svega o fiziÄkim povredama žrtava i naglasio da one mogu mnogo toga da nam kažu o poÄinjenom nasilju, ali da mora da se zna šta se traži i da li to želimo da pronaÄ‘emo. On je istakao da loša medicinska dokumentacija Äesto ume da bude razlog za to što neko kriviÄno delo sa elementima nasilja nije uspelo da se dokaže u sudskom postupku. Većinu posetilaca i posetiteljki tribine Äinili su studenti i studentkinje, kao i struÄnjaci i struÄnjakinje iz oblasti psihologije, socijalnog rada, pedagogije i prava. U narednom periodu oÄekuje se i brošura sa osnovnim informacijama koje su bile teme izlaganja uÄesnica i uÄesnika, a koja može da posluži svima koji u svom svakodnevnom životu ili radu dolaze u kontakt sa žrtvama nasilja u porodici i trgovine ljudima. |
| SHARE: |
|
|
|
|
|
| Kampanju podržavaju: | ||
|
||
| Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora. | ||
| Kampanju podržavaju: | ||
|
|
||
| Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora. | ||
