|
|
SRB | ||
|
Beograd, 18/4/2016 OKRUGLI STO |
|
Beograd, 18/4/2016 OKRUGLI STO |
| Na koji naÄin šira javnost u Srbiji vidi problem nasilja u porodici i kakav je uticaj donosilaca odluka i medija na formiranje javnog mnjenja o ovom društvenom problemu diskutovali su uÄesnici/-ce današnjeg okruglog stola koji je organizovao nedeljnik „Vreme“. Povod za debatu bilo je predstavljanje rezultata istraživanja o percepciji graÄ‘ana i graÄ‘anki na temu nasilja u porodici, koje je u februaru sproveo istraživaÄki tim Nove srpske politiÄke misli. Komentarišući nalaze istraživanja, Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra ukazala je na neodgovarajući interpretativni i vrednosni okvir. Ona je izrazila neslaganje sa tumaÄenjem da je nasilje u porodici „ranije bilo zasnovano na surovom patrijarhatu, a danas – potpuno suprotno – na nedovoljnom uvažavanju porodice i braka kao institucije“. Istakla je da na pitanje da li je ranije (pre dve-tri decenije) bilo više ili manje nasilja u porodici nego danas, nije moguće dobiti realan odgovor, ne samo zato što prošlost Äesto izgleda bolja, nego i zbog toga što su do skoro nasilje prema ženama i nasilje u porodici smatrani liÄnim, privatnim problemom porodice o kojem se ne govori, a ti stavovi su i danas aktuelni. ZnaÄajnu pažnju uÄesnika/-ca privukli su nalazi o stavovima ispitanika/-ca u pogledu uzroka nasilja u porodici. Gotovo trećina ispitanih smatra da su uzroci nasilja loša ekonomska situacija i poroci, zatim loši porodiÄni odnosi (15%), psihiÄki poremećaj nasilnika (13%), odnosno neverstvo (6%). Osvrćući se na ove podatke, Tanja Ignjatović je naglasila da je pitanje razumevanja uzroka od suštinske važnosti, jer ono orijentiše odgovornost za nasilje i društvenu reakciju. Ona je navela da ako se uzroci nasilja vide u nepovoljnim spoljnim okolnostima, to implicira da se odgovornost za nasilje nalazi izvan kontrole nasilnika. Na primer, |
| kada se kao uzroci percipiraju loši porodiÄni odnosi, to ukazuje na obostranu odgovornost, dok je posebno zabrinjavajuće kada se uzrok za nasilje vidi u ponašanju ili karakteristikama žrtve. Pozivajući se na drugo skorije istraživanje, Ignjatović je istakla da 17% ispitanih uzrok za nasilje vidi u razlici u moćima izmeÄ‘u žena i muškaraca, te da je ova mogućnost izostavljena u odgovorima koji su ponuÄ‘eni ispitanicima u istraživanju NSPM. Tokom okruglog stola govornice/-i su se složile da mediji igraju znaÄajnu ulogu u kreiranju javnog mnjenja o nasilju prema ženama, kao i da sami proizvode predrasude i svojim neodgovornim izveštavanjem mogu podsticati nasilniÄko ponašanje. Ukazano je i na odgovornost donosilaca odluka koji kontrolišu medije, doprinoseći na taj naÄin senzacionalistiÄkom izveštavanju. U više navrata je naglašen znaÄaj pune primene Konvencije Saveta Evrope protiv nasilja prema ženama i usaglašavanja domaćeg zakonodavstva sa njenim standardima. Istaknuto je da ovaj meÄ‘unarodni dokument predviÄ‘a uÄešÄ‡e sredstava javnog informisanja u razradi i sprovoÄ‘enju politika i postavljanju standarda za spreÄavanje nasilja prema ženama i veće poštovanje njihovog dostojanstva. Rezultati istraživanja u celosti dostupni su na internet prezentaciji nedeljnika Vreme (PDF). |
| Na koji naÄin šira javnost u Srbiji vidi problem nasilja u porodici i kakav je uticaj donosilaca odluka i medija na formiranje javnog mnjenja o ovom društvenom problemu diskutovali su uÄesnici/-ce današnjeg okruglog stola koji je organizovao nedeljnik „Vreme“. Povod za debatu bilo je predstavljanje rezultata istraživanja o percepciji graÄ‘ana i graÄ‘anki na temu nasilja u porodici, koje je u februaru sproveo istraživaÄki tim Nove srpske politiÄke misli. Komentarišući nalaze istraživanja, Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra ukazala je na neodgovarajući interpretativni i vrednosni okvir. Ona je izrazila neslaganje sa tumaÄenjem da je nasilje u porodici „ranije bilo zasnovano na surovom patrijarhatu, a danas – potpuno suprotno – na nedovoljnom uvažavanju porodice i braka kao institucije“. Istakla je da na pitanje da li je ranije (pre dve-tri decenije) bilo više ili manje nasilja u porodici nego danas, nije moguće dobiti realan odgovor, ne samo zato što prošlost Äesto izgleda bolja, nego i zbog toga što su do skoro nasilje prema ženama i nasilje u porodici smatrani liÄnim, privatnim problemom porodice o kojem se ne govori, a ti stavovi su i danas aktuelni. ZnaÄajnu pažnju uÄesnika/-ca privukli su nalazi o stavovima ispitanika/-ca u pogledu uzroka nasilja u porodici. Gotovo trećina ispitanih smatra da su uzroci nasilja loša ekonomska situacija i poroci, zatim loši porodiÄni odnosi (15%), psihiÄki poremećaj nasilnika (13%), odnosno neverstvo (6%). Osvrćući se na ove podatke, Tanja Ignjatović je naglasila da je pitanje razumevanja uzroka od suštinske važnosti, jer ono orijentiše odgovornost za nasilje i društvenu reakciju. Ona je navela da ako se uzroci nasilja vide u nepovoljnim spoljnim okolnostima, to implicira da se odgovornost za nasilje nalazi izvan kontrole nasilnika. Na primer, kada se kao uzroci percipiraju loši porodiÄni odnosi, to ukazuje na obostranu odgovornost, dok je posebno zabrinjavajuće kada se uzrok za nasilje vidi u ponašanju ili karakteristikama žrtve. Pozivajući se na drugo skorije istraživanje, Ignjatović je istakla da 17% ispitanih uzrok za nasilje vidi u razlici u moćima izmeÄ‘u žena i muškaraca, te da je ova mogućnost izostavljena u odgovorima koji su ponuÄ‘eni ispitanicima u istraživanju NSPM. Tokom okruglog stola govornice/-i su se složile da mediji igraju znaÄajnu ulogu u kreiranju javnog mnjenja o nasilju prema ženama, kao i da sami proizvode predrasude i svojim neodgovornim izveštavanjem mogu podsticati nasilniÄko ponašanje. Ukazano je i na odgovornost donosilaca odluka koji kontrolišu medije, doprinoseći na taj naÄin senzacionalistiÄkom izveštavanju. U više navrata je naglašen znaÄaj pune primene Konvencije Saveta Evrope protiv nasilja prema ženama i usaglašavanja domaćeg zakonodavstva sa njenim standardima. Istaknuto je da ovaj meÄ‘unarodni dokument predviÄ‘a uÄešÄ‡e sredstava javnog informisanja u razradi i sprovoÄ‘enju politika i postavljanju standarda za spreÄavanje nasilja prema ženama i veće poštovanje njihovog dostojanstva. Rezultati istraživanja u celosti dostupni su na internet prezentaciji nedeljnika Vreme (PDF). |
| SHARE: |
|
|
|
|
|
| Kampanju podržavaju: | ||
|
||
| Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora. | ||
| Kampanju podržavaju: | ||
|
|
||
| Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora. | ||
