|
|
SRB | ||
|
Beograd, 12/4/2016 BEZBEDNOST ŽENA |
|
Beograd, 12/4/2016 BEZBEDNOST ŽENA |
| Na ekspertskom skupu “Forum za rodne politike”, na kojem je razmatrano stanje u oblasti bezbednosti i nasilja prema ženama, Autonomni ženski centar je izneo konstataciju da, u periodu između 2013-2015. godine nije bilo značajnog napretka u zaštiti žena od nasilja, sa izuzetkom aktivnosti u Autonomnoj pokrajini Vojvodina. Ovaj Forum su organizovali Ženska platforma za razvoj Srbije i Beogradski centar za bezbednosnu politiku, s fokusom na prikaz stanja i diskusiju indikatora za oblasti ljudska bezbednost i nasilje prema ženama. Sanja Nikolin je predstavila aktuelno stanje prema indikatorima koji su razvijeni u okviru procesa praćenja i procene Ženske platforme. Dopunu proceni stanja ponudile su učesnice ekspertskog panela. Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra govorila je o sistemu praćenja usklađenosti zakonodavnog i strateškog okvira u Srbiji sa standardima Konvencije Saveta Evrope protiv nasilja prema ženama. Glavni zaključak je da je usaglašenost niska – dominira ocena 1 (na skali od 0 do 4), koja upućuje na to da nije postignut standard u rešenju i u primeni. Takođe, nije došlo do napretka od 2013. godine, kada je Srbija ratifikovala ovaj međunarodni ugovor, do danas. Poseban naglasak predstavnica AŽC je stavila na obavezu koju je država imala u vezi sa preporukom Komiteta Ujedinjenih nacija za eliminaciju svih oblika diskriminacije žena o nasilju prema ženama. Nijedna od preporuka nije ispunjena, o čemu svedoči informacija koju je Republika Srbija dostavila UN Komitetu. Nisu izmenjeni zakoni (Krivični zakonik, Porodični zakon i drugi) s ciljem efikasnog sprečavanja svih oblika nasilja prema ženama. Nije unapređena efikasnost istraga, gonjenje i kažnjavanje učinilaca nasilja sankcijama koje su srazmerne težini dela. Naprotiv, u 2014. povećan je procenat odbijenih krivičnih prijava na 51% u odnosu na 2013. kada ih je bilo 36%. Kaznena politika je i dalje blaga, najčešće su uslovna kazna i ispod 10% kazni zatvora. Tužilački oportunitet je, uz činjenicu da se sprovodi bez saglasnosti žrtve, vratio novčano kažnjavanje za nasilje u porodici, koje je 2009. godine ukinuto. |
| Nije obezbeđena efikasna pomoć za sve žene žrtve nasilja i nesmetani pristup uslugama podrške. Još uvek nije usvojen zakon o besplatnoj pravnoj pomoći. Nije uspostavljen nacionalni SOS telefon za žene žrtve rodno zasnovanog nasilja. Nisu obezbeđena sredstva za usluge podrške za žrtve nasilja, a sasvim je mali broj specijalizovanih ženskih organizacija koje su uspele da dobiju budžetska sredstva za ove svrhe, u vrlo malim iznosima. Nema službene evidencije o broju mesta u skloništima za žene žrtve nasilja i njihovu decu, tek 60% njih je specijalizovano za žene žrtve, samo 45% je dostupno ženama sa invaliditetom, samo trećina prima žene bez uputa CSR i samo 58% je besplatna za korisnice. Konačno, Srbija je trebalo da izvesti o merama koje su preduzete da se obezbede nalozi za hitnu zaštitu žena u riziku od nasilja (“hitne mere zaštite”). Kao što je javnosti poznato, AŽC je tokom 2015. godine vodio akciju zagovaranja za uvođenje ovih mera u Zakon o policiji, bez uspeha, jer je Ministar unutrašnjih poslova odbijao tu mogućnost, pod izgovorom da je neustavna. Ženska platforma za razvoj Srbije će sastaviti zaključke ekspertskog foruma, koji će biti prezentovani Ženskoj parlamentarnoj mreži novog saziva Narodne skupštine, na godišnjoj konferenciji ove neformalne mreže. |
| Na ekspertskom skupu “Forum za rodne politike”, na kojem je razmatrano stanje u oblasti bezbednosti i nasilja prema ženama, Autonomni ženski centar je izneo konstataciju da, u periodu između 2013-2015. godine nije bilo značajnog napretka u zaštiti žena od nasilja, sa izuzetkom aktivnosti u Autonomnoj pokrajini Vojvodina. Ovaj Forum su organizovali Ženska platforma za razvoj Srbije i Beogradski centar za bezbednosnu politiku, s fokusom na prikaz stanja i diskusiju indikatora za oblasti ljudska bezbednost i nasilje prema ženama. Sanja Nikolin je predstavila aktuelno stanje prema indikatorima koji su razvijeni u okviru procesa praćenja i procene Ženske platforme. Dopunu proceni stanja ponudile su učesnice ekspertskog panela. Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra govorila je o sistemu praćenja usklađenosti zakonodavnog i strateškog okvira u Srbiji sa standardima Konvencije Saveta Evrope protiv nasilja prema ženama. Glavni zaključak je da je usaglašenost niska – dominira ocena 1 (na skali od 0 do 4), koja upućuje na to da nije postignut standard u rešenju i u primeni. Takođe, nije došlo do napretka od 2013. godine, kada je Srbija ratifikovala ovaj međunarodni ugovor, do danas. Poseban naglasak predstavnica AŽC je stavila na obavezu koju je država imala u vezi sa preporukom Komiteta Ujedinjenih nacija za eliminaciju svih oblika diskriminacije žena o nasilju prema ženama. Nijedna od preporuka nije ispunjena, o čemu svedoči informacija koju je Republika Srbija dostavila UN Komitetu. Nisu izmenjeni zakoni (Krivični zakonik, Porodični zakon i drugi) s ciljem efikasnog sprečavanja svih oblika nasilja prema ženama. Nije unapređena efikasnost istraga, gonjenje i kažnjavanje učinilaca nasilja sankcijama koje su srazmerne težini dela. Naprotiv, u 2014. povećan je procenat odbijenih krivičnih prijava na 51% u odnosu na 2013. kada ih je bilo 36%. Kaznena politika je i dalje blaga, najčešće su uslovna kazna i ispod 10% kazni zatvora. Tužilački oportunitet je, uz činjenicu da se sprovodi bez saglasnosti žrtve, vratio novčano kažnjavanje za nasilje u porodici, koje je 2009. godine ukinuto. Nije obezbeđena efikasna pomoć za sve žene žrtve nasilja i nesmetani pristup uslugama podrške. Još uvek nije usvojen zakon o besplatnoj pravnoj pomoći. Nije uspostavljen nacionalni SOS telefon za žene žrtve rodno zasnovanog nasilja. Nisu obezbeđena sredstva za usluge podrške za žrtve nasilja, a sasvim je mali broj specijalizovanih ženskih organizacija koje su uspele da dobiju budžetska sredstva za ove svrhe, u vrlo malim iznosima. Nema službene evidencije o broju mesta u skloništima za žene žrtve nasilja i njihovu decu, tek 60% njih je specijalizovano za žene žrtve, samo 45% je dostupno ženama sa invaliditetom, samo trećina prima žene bez uputa CSR i samo 58% je besplatna za korisnice. Konačno, Srbija je trebalo da izvesti o merama koje su preduzete da se obezbede nalozi za hitnu zaštitu žena u riziku od nasilja (“hitne mere zaštite”). Kao što je javnosti poznato, AŽC je tokom 2015. godine vodio akciju zagovaranja za uvođenje ovih mera u Zakon o policiji, bez uspeha, jer je Ministar unutrašnjih poslova odbijao tu mogućnost, pod izgovorom da je neustavna. Ženska platforma za razvoj Srbije će sastaviti zaključke ekspertskog foruma, koji će biti prezentovani Ženskoj parlamentarnoj mreži novog saziva Narodne skupštine, na godišnjoj konferenciji ove neformalne mreže. |
| SHARE: |
|
|
|
|
|
| Kampanju podržavaju: | ||
|
||
| Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora. | ||
| Kampanju podržavaju: | ||
|
|
||
| Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora. | ||
