Autonomni ženski centar se dopisom obratio Zorani Mihajlović, predsednici Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost i potpredsednici Vlade, u vezi sa njenim izjavama za medije o “hitnim merama zaštite od nasilja” i najavi formiranja radne grupe za usklađivanje Krivičnog zakonika i Porodičnog zakona, koje bi trebalo da reši i pitanje izlaska nasilnika iz stana/kuće. 

Podsećajući da predložene “hitne mere zaštite” nemaju istu svrhu kao mere zaštite od nasilja koje postoje u Porodičnom zakonu, AŽC je naveo i ključne podatke o (ne)efikasnosti tih mera, koje takođe imaju preventivni karakter, ali ne omogućavaju zaštitu “sada i ovde”.

AŽC je izrazio i duboku zabrinutost zbog formiranja većeg broja radnih grupa za izmene zakona u ovoj oblasti, pri različitim ministarstvima i telima, što upućuje na nedostatak koordinacije. Navedeno je i da radne grupe sastavljene (isključivo) od predstavnika akademske javnosti i izvršne vlasti, uz dužno poštovanje opšte ekspertize, nemaju dovoljno specifičnih znanja o pojavi, potrebama žena i realnim problemima sa kojima se one aktuelno susreću u ostvarivanju prava na zaštitu od nasilja u porodičnom kontekstu.

Odgovor dobijen od predsednice Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, gospođe Zorane Mihajlović, po mišljenju AŽC, potvrđuje i nerazumevanje problema i nespremnost da se situacija promeni. To je sasvim suprotno merama koje predviđa nova Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost u vezi sa posebnim ciljem 3.6. Uspostavljanje mehanizama saradnje sa udruženjima.

Autonomni ženski centar se dopisom obratio Zorani Mihajlović, predsednici Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost i potpredsednici Vlade, u vezi sa njenim izjavama za medije o “hitnim merama zaštite od nasilja” i najavi formiranja radne grupe za usklađivanje Krivičnog zakonika i Porodičnog zakona, koje bi trebalo da reši i pitanje izlaska nasilnika iz stana/kuće. 

Podsećajući da predložene “hitne mere zaštite” nemaju istu svrhu kao mere zaštite od nasilja koje postoje u Porodičnom zakonu, AŽC je naveo i ključne podatke o (ne)efikasnosti tih mera, koje takođe imaju preventivni karakter, ali ne omogućavaju zaštitu “sada i ovde”.

AŽC je izrazio i duboku zabrinutost zbog formiranja većeg broja radnih grupa za izmene zakona u ovoj oblasti, pri različitim ministarstvima i telima, što upućuje na nedostatak koordinacije. Navedeno je i da radne grupe sastavljene (isključivo) od predstavnika akademske javnosti i izvršne vlasti, uz dužno poštovanje opšte ekspertize, nemaju dovoljno specifičnih znanja o pojavi, potrebama žena i realnim problemima sa kojima se one aktuelno susreću u ostvarivanju prava na zaštitu od nasilja u porodičnom kontekstu.
Kao zainteresovana strana i organizacija sa ozbiljnom ekspertizom u oblasti zaštite žena od nasilja, predložen je sastanak na kom bi AŽC izložio svoju perspektivu i predloge rešenja, u vezi sa procesom i sadržajem najavljenih izmena.

Odgovor dobijen od predsednice Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, gospođe Zorane Mihajlović, po mišljenju AŽC, potvrđuje i nerazumevanje problema i nespremnost da se situacija promeni. To je sasvim suprotno merama koje predviđa nova Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost u vezi sa posebnim ciljem 3.6. Uspostavljanje mehanizama saradnje sa udruženjima.