|
|
SRB | ||
|
| SRB |
| 2015 |
| Odaberite član Konvencije |
| Član |
| Član 30 - Naknada |
|
1) Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i omoguće žrtvama pravo na potraživanje naknade od počinilaca za bilo koje krivično delo utvrđeno na osnovu ove konvencije. 2) Odgovarajuća državna naknada dodeljuje se onima koji su zadobili ozbiljne telesne povrede ili onima kojima je narušeno zdravlje do te mere da stepen povreda nije pokriven iz drugih izvora, kao što su: počinilac, osiguranje odnosno državno zdravstveno i socijalno davanje. Ništa iz ovog člana ne sprečava strane ugovornice ove konvencije od zahteva za povraćaj iznosa naknade od počinilaca dokle god vode računa o bezbednosti žrtve. 3) Mere preduzete u skladu sa stavom 2 ovog člana obezbeđuju zagarantovanu naknadu u razumnom vremenskom roku. |
|
0 – pitanje nije regulisano zakonom /
politikom, ili postojeća regulativa je
vrlo daleko od standarda Konvencije
(standard iz Konvencije se smatra
minimalnim standardom) 1 – postoji regulacija, ali nije postignut standard Konvencije (u rešenju i / ili primeni) 2 – postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju 3 - postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju i u primeni 4 – pitanje je u državi rešeno iznad standarda Konvencije SE |
||
| Generalna procena čl. 30 Naknada | ||
| Poređenje između država čl. 30 Naknada | ||
| PITANJA |
| a. Imaju li sve žrtve nasilja prema ženama pravo da traže naknadu protiv učinioca? Da li se to dešava u građanskom i/ili krivičnom sudu? Ako je deo krivičnog postupka, da li je odluka o naknadi deo kazne ili je to samo presuda? Da li je naknada materijalna ili nematerijalna? Navedite izvršni postupak u vezi sa odlukom o naknadi (ko inicira, ko je odgovoran i kakav je postupak). |
| Odgovor: Žrtve nasilja obuhvaćene Konvencijom mogu istaći zahtev za naknadu štete u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, u krivičnom ili građanskom postupku (detaljnije videti u Studiji 2014). |
 |
| a. Imaju li sve žrtve nasilja prema ženama pravo da traže naknadu protiv učinioca? Da li se to dešava u građanskom i/ili krivičnom sudu? Ako je deo krivičnog postupka, da li je odluka o naknadi deo kazne ili je to samo presuda? Da li je naknada materijalna ili nematerijalna? Navedite izvršni postupak u vezi sa odlukom o naknadi (ko inicira, ko je odgovoran i kakav je postupak). |
|
Odgovor: Žrtve nasilja obuhvaćene Konvencijom mogu istaći zahtev za naknadu štete u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, u krivičnom ili građanskom postupku (detaljnije videti u Studiji 2014).U krivičnom postupku, pitanje naknade materijalne i nematerijalne štete regulisano je odredbama Zakonika o krivičnom postupku1 kroz institut imovinskopravnog zahteva koji se može odnositi na naknadu štete, povraćaj stvari ili poništaj određenog pravnog posla. Imajući u vidu da se u praksi žrtva najčešće upućuje da zahtev ostvari u parnici, uz obrazloženje da bi odlučivanje u krivičnom postupku dovelo do njegovog odugovlačenja, oštećeni i njihovi punomoćnici često i sami navode da će ovo pravo ostvarivati u parnici.2 Ukoliko krivični sud donese odluku o imovinskopravnom zahtevu, on će biti deo sudske presude, ali ne i same sankcije. Time, neizvršenje dela presude koji se odnosi na imovinskopravni zahtev ne povlači pravne posledice za visinu izrečene kazne odnosno prirodu sankcije za osuđeno lice. Na žrtvi je da u izvršnom postupku obezbedi obeštećenje prema pravilima izvršnog postupka. Kada je u pitanju ostvarivanje prava žrtve u parničnom postupku, položaj žrtve, tj. tužioca, značajno je složeniji. Šteta je Zakonom o obligacionim odnosima3 definisana kao umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist), kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta). Iako vođenje parnice nije uslovljeno donošenjem pravnosnažne krivične presude, sudovi u građanskom postupku često prekidaju suđenje, uslovljavajući donošenje odluke o naknadi štete pravnosnažnom krivičnom presudom. Ovaj stav u praksi može značiti da žrtva na nastavak parničnog postupka može da čeka i po više od godinu dana.4 Takođe, dokazi koji su izvedeni u krivičnom postupku često se ponovo izvode u građanskom postupku. Kada je u pitanju primena odredbi Zakona o parničnom postupku,5 odredbe o obaveznom prisustvu tužioca ili njegovog zastupnika odnosno punomoćnika na svakom ročištu, ponovno saslušanje i suočavanje stranaka mogu imati traumatične posledice za žrtvu. U praksi se retko dešava da stranka bude oslobođena sudskih troškova, posebno polaganja predujma za veštačenje. Kada je u pitanju izvršenje sudske odluke o naknadi štete, na tužiocu je da osigura naplatu – privremenim merama za obezbeđenje, tako što će dokazati da postoji opasnost da će imovina biti otuđena i da u tom slučaju za tužioca može nastupiti nenadoknadiva šteta. Postupak i sprovođenje izvršenja i obezbeđenja sudske odluka regulisan je Zakonom o izvršenju i obezbeđenju,6a pokreće se na predlog izvršnog poverioca (žrtve kojoj je pravnosnažnom sudskom odlukom dosuđena naknada štete). |
 |
| b. Da li je vaša zemlja ratifikovala Evropsku konvenciju o naknadi za žrtve nasilnih zločina? Može li žrtva da podnese tužbu osiguravajućem društvu? Da li se može kompenzovati iz obaveznog državnog zdravstvenog osiguranja? |
|
Odgovor: Vlada Republike Srbije je potpisala Evropsku konvenciju o naknadi štete žrtvama krivičnih dela sa elementima nasilja u oktobru 2010. godine. Na postupak ratifikacije se još čeka. Kada su u pitanju drugi izvori naknade štete, ukoliko su životno osigurane, žrtve bi mogle naplatiti utvrđenu štetu od osiguravajućih društava. Istovremeno, neke vrste lečenja ulaze u delokrug obaveznog zdravstvenog osiguranja, te bi deo troškova mogao biti pokriven iz ovih fondova. Ipak, treba imati u vidu da su određene usluge (kao što su stomatološke usluge) od pre nekoliko godina ostale van opsega obavezne primarne zdravstvene zaštite, te padaju na teret korisnika. |
| b. Da li je vaša zemlja ratifikovala Evropsku konvenciju o naknadi za žrtve nasilnih zločina? Može li žrtva da podnese tužbu osiguravajućem društvu? Da li se može kompenzovati iz obaveznog državnog zdravstvenog osiguranja? |
|
Odgovor: Vlada Republike Srbije je potpisala Evropsku konvenciju o naknadi štete žrtvama krivičnih dela sa elementima nasilja u oktobru 2010. godine. Na postupak ratifikacije se još čeka. Kada su u pitanju drugi izvori naknade štete, ukoliko su životno osigurane, žrtve bi mogle naplatiti utvrđenu štetu od osiguravajućih društava. Istovremeno, neke vrste lečenja ulaze u delokrug obaveznog zdravstvenog osiguranja, te bi deo troškova mogao biti pokriven iz ovih fondova. Ipak, treba imati u vidu da su određene usluge (kao što su stomatološke usluge) od pre nekoliko godina ostale van opsega obavezne primarne zdravstvene zaštite, te padaju na teret korisnika. |
|
|
| c. Da li postoji poseban državni fond za naknadu žrtvama nasilnih krivičnih dela, uključujući i žrtve nasilja prema ženama? Ako postoji, kakvu štetu on pokriva (materijalnu, nematerijalnu itd.)? Kakav postupak treba da se vodi kako bi se dobila državna nadoknada (administrativni, sudski itd.)? Da li on pokriva telesne povrede, ozbiljne zdravstvene probleme itd? U slučajevima državne kompenzacije, da li država od učinioca nadoknađuje realne troškove? Da li žrtve koje nisu državljani imaju pristup državnoj naknadi? Navedite. |
|
Odgovor: U Srbiji ne postoji državni fond niti sredstva opredeljena za naknadu štete žrtvama krivičnih dela sa elementima nasilja, uključujući nasilje prema ženama i nasilje u porodici. Kao što je ranije navedeno, ASTRA - Akcija protiv trgovine ljudima radi studiju izvodljivosti za fond o kompenzaciji i predlog zakona o fondu za kompenzaciju žrtvama nasilnih krivičnih dela.7 |
| c. Da li postoji poseban državni fond za naknadu žrtvama nasilnih krivičnih dela, uključujući i žrtve nasilja prema ženama? Ako postoji, kakvu štetu on pokriva (materijalnu, nematerijalnu itd.)? Kakav postupak treba da se vodi kako bi se dobila državna nadoknada (administrativni, sudski itd.)? Da li on pokriva telesne povrede, ozbiljne zdravstvene probleme itd? U slučajevima državne kompenzacije, da li država od učinioca nadoknađuje realne troškove? Da li žrtve koje nisu državljani imaju pristup državnoj naknadi? Navedite. |
|
Odgovor: U Srbiji ne postoji državni fond niti sredstva opredeljena za naknadu štete žrtvama krivičnih dela sa elementima nasilja, uključujući nasilje prema ženama i nasilje u porodici. Kao što je ranije navedeno, ASTRA - Akcija protiv trgovine ljudima radi studiju izvodljivosti za fond o kompenzaciji i predlog zakona o fondu za kompenzaciju žrtvama nasilnih krivičnih dela.7 |
|
|
| d. Postoji li neka odredba kojom se garantuje da će se odluka o naknadi doneti u razumnom roku? |
| Odgovor: Kada je u pitanju tok postupka za naknadu štete, ne postoji specifična odredba koja se odnosi na rokove, tj. ovaj postupak se ne smatra hitnim. |
| d. Postoji li neka odredba kojom se garantuje da će se odluka o naknadi doneti u razumnom roku? |
| Odgovor: Kada je u pitanju tok postupka za naknadu štete, ne postoji specifična odredba koja se odnosi na rokove, tj. ovaj postupak se ne smatra hitnim. |
|
|
| e. Da li je vaša zemlja stavila rezervu na ovaj član (član 30 Konvencije)? Navedite razloge. |
| Odgovor: Srbija je stavila rezervu na stav koji se odnosi na državni fond i ostvarivanje naknade štete za teže povrede ili teže narušavanje zdravlja proisteklog iz krivičnih dela određenih Konvencijom. Ovakav stav je u suprotnosti sa potpisanom Evropskom konvencijom o naknadi štete žrtvama krivičih dela sa elementima nasilja. |
| e. Da li je vaša zemlja stavila rezervu na ovaj član (član 30 Konvencije)? Navedite razloge. |
| Odgovor: Srbija je stavila rezervu na stav koji se odnosi na državni fond i ostvarivanje naknade štete za teže povrede ili teže narušavanje zdravlja proisteklog iz krivičnih dela određenih Konvencijom. Ovakav stav je u suprotnosti sa potpisanom Evropskom konvencijom o naknadi štete žrtvama krivičih dela sa elementima nasilja. |
|
|
|
[1] Službeni glasnik RS, br. 72/2011, 101/2011, 121/2011, 32/2013, 45/2013, 55/2014. [2] Autorka B. Sinanović (2012). [3] Službeni list SFRJ, br. 29/1978, 39/1985, 45/1989 – odluka USJ i 57/1989; Službeni list SRJ, br. 31/1993; i Službeni list SCG, br. 1/2003 – Ustavna povelja. [4] Autorka je T. Kostić (2012). [5] Službeni glasnik RS, br. 72/2011, 49/2013 – odluka US, 74/2013 – odluka US i 55/2014. [6] Službeni glasnik RS, br. 31/11, 99/11 – dr. zakon, 109/2013 – odluka US i 55/2014. [7] O svemu na http://www.nadoknadimo.org/documents |
|
|
|
| Kampanju podržavaju: | ||
|
||
| Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora. | ||
| Kampanju podržavaju: | ||
|
|
||
| Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora. | ||
