U pogledu finansijske pomoći zakon predviđa novčanu socijalnu pomoć i jednokratnu pomoć. U skladu sa zakonom, centar za socijalni rad odlučuje o ostvarivanju prava korisnika utvrđenih ovim zakonom i o korišćenju usluga socijalne zaštite koje obezbeđuju Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave.

Prema Pravilniku o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite² usluge smeštaja pružaju se najduže u trajanju od šest meseci deci, mladima i odraslim žrtvama nasilja u porodici, zlostavljanja i zanemarivanja. Posebni minimalni strukturalni standardi za usluge smeštaja u prihvatilište u pogledu lokacije, prostora i opreme predviđaju da pružalac usluge smeštaja u prihvatilište, po potrebi, ima proceduru za obezbeđivanje tajnosti lokacije i bezbednosti korisnika i angažovanog osoblja (član 58, stav 1). U prihvatilištu za žrtve zlostavljanja, nasilja i trgovine ljudima obezbeđena je posebna soba za majku sa detetom odnosno sa decom (čl. 58, st. 2). Prema čl. 58, st. 3, pružalac usluge obezbeđuje smeštaj u sobi za najviše troje dece žrtava zlostavljanja bez pratnje roditelja (tačka 1) odnosno najviše četiri odrasla korisnika žrtve zlostavljanja (tačka 4).

Veći broj nacionalnih strategija predvideo je razvoj različitih usluga. Na primer, Strategija razvoja socijalne zaštite³, čije je važenje isteklo još 2010, a nije usvojen novi strateški dokument, predvidela je razvoj „usluga neodložnih intervencija“ i osnivanje i podršku SOS službi. Nacionalna strategija za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima za period 2010-2015.⁴, čije je važenje takođe isteklo, nabraja različite mere za poboljšanje usluga žrtvama nasilja. Predlog Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost za period 2016-2020, u vezi sa nasiljem prema ženama ne navodi mere koje se odnose na podršku/usluge za žrtve, a Plan aktivnosti za sprovođenje ove Strategije u periodu 2016-2018. pominje realizaciju samo specijalizovane usluge „besplatni nacionalni SOS telefon“, planirano za 2016. godinu.

Nacionalna strategija socijalnog stanovanja za period od 2012. do 2022. godine⁵ kao korisnike stanova u programima socijalne zaštite navodi, između ostalih, i osobe koji trpe nasilje u porodici. Lokalne Odluke o pravima i uslugama u socijalnoj zaštiti predviđaju uslugu “produženo stanovanje za žene i decu žrtve nasilja u porodici i žrtve trgovine ljudima” (kao što je Odluka Grada Zrenjanina⁶), uslugu “socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima” (kao što su Odluka Grada Smedereva⁷, Grada Užica⁸, Grada Beograda⁹) i/ili pravo na materijalnu podršku u vidu potpunog ili delimičnog oslobađanja od plaćanja stambeno-komunalnih usluga (kao što je Odluka Grada Užica¹⁰). Odluka o raspolaganju stanovima Grada Beograda takođe prepoznaje žrtve porodičnog nasilja¹¹. Nema objedinjenih podataka o ovim uslugama u svim opštinama/gradovima u Srbiji, kao ni podataka o broju korisnica iz kategorije “žene žrtve nasilja”. 

Strategija razvoja sistema besplatne pravne pomoći u Republici Srbiji¹² postavlja kao poseban cilj utvrđivanje kruga korisnika usluga besplatne pravne pomoći, tako da primarna pravna pomoć bude dostupna svima, a sekundarna pravna pomoć osobama slabog imovnog stanja i osobama iz ugroženih i marginalizovanih društvenih grupa, uključujući i mogućnost pružanja pravne pomoći iz razloga pravičnosti i na osnovu obaveza koje proističu iz međunarodnih ugovora. Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći još uvek nije nije usvojen. Usvajanje ovog zakona je planirano u AP za Poglavlje 23, u prvom kvartalu 2015. (što nije realizovano), ali i kao mera u Predlogu Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost za period 2016-2020, u vezi sa nasiljem prema ženam.

U 2015. godini je usvojen Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku¹³ sa svrhom da se predupredi nastajanje povrede suđenja u razumnom roku.

Opšti protokol o postupanju i saradnji ustanova, organa i organizacija u situacijama nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima navodi kako je neophodno obezbediti da se, prilikom pružanja usluge i pomoći žrtvama nasilja u porodici sa decom koja su bila svedoci nasilja, i njihova prava i potrebe posebno uzmu u obzir.

Iako je prema Zakonu o socijalnoj zaštiti Pravilnik o minimalnim standardima za pružanje savetodavno-terapijskih i socijalno-edukativnih usluga u socijalnoj zaštiti, trebalo da bude usvojen do oktobra 2011. godine, on do sada nije usvojen. Usvojen je Pravilnik o minimumu standarda za uslugu SOS telefona za žene i devojke sa iskustvom nasilja, u čijoj je izradi učestvovalo sedam predstavnica ženskih nevladinih organizacija – članica Mreže „Žene protiv nasilja“¹⁴.