|
|
SRB | ||
|
| SRB |
| 2014 |
| Odaberite član Konvencije |
| Član |
| Član 10 - Koordinaciono telo |
|
1) Strane se obavezuju da naznače ili formiraju jedno ili više zvaničnih tela nadležnih za: koordinaciju, sprovođenje, praćenje i procenu politika i mera za sprečavanje i borbu protiv svih vidova nasilja obuhvaćenih ovom konvencijom. Obaveza tih tela je da koordinirano prikupljaju podatke u skladu sa članom 11 ove konvencije, vrše analizu i objavljuju rezultate. 2) Strane se obavezuju da zvanično naznačena ili formirana tela u skladu sa ovim članom dobijaju podatke opšte prirode o merama preduzetim u skladu sa Poglavljem VIII ove konvencije. 3) Strane obezbeđuju da zvanično naznačena ili formirana tela u skladu sa ovim članom imaju kapacitet za neposrednu komunikaciju i održavanje veza sa odgovarajućim telima drugih strana. |
|
0 – pitanje nije regulisano zakonom /
politikom, ili postojeća regulativa je
vrlo daleko od standarda Konvencije
(standard iz Konvencije se smatra
minimalnim standardom) 1 – postoji regulacija, ali nije postignut standard Konvencije (u rešenju i / ili primeni) 2 – postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju 3 - postignut standard Konvencije ili sasvim blizu standardu u rešenju i u primeni 4 – pitanje je u državi rešeno iznad standarda Konvencije SE |
||
| Generalna procena čl. 10 Koordinaciono telo | ||
| Poređenje između država čl. 10 Koordinaciono telo | ||
| PITANJA |
| a. Da li postoji jedno ili više koordinacionih tela kao što je definisano u članu 10, stav 1? Da li su na državnom, regionalnom i/ili lokalnom nivou? Navedite njihove uloge i odgovornosti (koordinacija, implementacija i druge aktivnosti), uključujući ulogu izveštavanja. Ako su odgovorna za izveštavanje, navedite kome izveštavaju. |
| Odgovor: Kao što je već pomenuto, zadaci Saveta za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije su da razmatra i predlaže mere za unapređenje politike ostvarivanja rodne ravnopravnosti sa stanovišta međuresorske saradnje u toj oblasti; daje inicijativu za preduzimanje kratkoročnih mera koje doprinose ostvarivanju rodne ravnopravnosti; daje inicijativu za donošenje programa prikupljanja, obrade i objavljivanja statističkih podataka u ekonomskoj, političkoj, socijalnoj i drugoj sferi, kojima se obezbeđuje ravnopravno tretiranje polova; razmatra i inicira programe i predlaže mere za podsticanje i osposobljavanje žena za učešće u javnom i političkom životu; daje predloge za unapređenje politike postizanja rodne ravnopravnosti i sprečavanje nasilja nad ženama i nasilja u porodici; razmatra druga pitanja od interesa za postizanje rodne ravnopravnosti. |
 |
| a. Da li postoji jedno ili više koordinacionih tela kao što je definisano u članu 10, stav 1? Da li su na državnom, regionalnom i/ili lokalnom nivou? Navedite njihove uloge i odgovornosti (koordinacija, implementacija i druge aktivnosti), uključujući ulogu izveštavanja. Ako su odgovorna za izveštavanje, navedite kome izveštavaju. |
|
Odgovor: Kao što je već pomenuto, zadaci Saveta za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije su da razmatra i predlaže mere za unapređenje politike ostvarivanja rodne ravnopravnosti sa stanovišta međuresorske saradnje u toj oblasti; daje inicijativu za preduzimanje kratkoročnih mera koje doprinose ostvarivanju rodne ravnopravnosti; daje inicijativu za donošenje programa prikupljanja, obrade i objavljivanja statističkih podataka u ekonomskoj, političkoj, socijalnoj i drugoj sferi, kojima se obezbeđuje ravnopravno tretiranje polova; razmatra i inicira programe i predlaže mere za podsticanje i osposobljavanje žena za učešće u javnom i političkom životu; daje predloge za unapređenje politike postizanja rodne ravnopravnosti i sprečavanje nasilja nad ženama i nasilja u porodici; razmatra druga pitanja od interesa za postizanje rodne ravnopravnosti. Uprava za rodnu ravnopravnost je prvi izvršni mehanizam Vlade RS nadležan za poslove ostvarivanja i unapređivanja rodne ravnopravnosti. Uprava je osnovana 2007. godine kao Sektor za rodnu ravnopravnost u okviru Ministarstva rada i socijalne politike, da bi 2008. prerasla u Upravu za rodnu ravnopravnost u sastavu Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike. Uprava obavlja poslove koji se odnose na analizu stanja i predlaganje mera u oblasti unapređenja rodne ravnopravnosti; izradu i sprovođenje Nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena i unapređenje rodne ravnopravnosti; izradu nacrta zakona i drugih propisa u ovoj oblasti; saradnju sa drugim državnim organima, organima autonomnih pokrajina i organima jedinica lokalne samouprave u ovoj oblasti; međunarodnu saradnju; koordinaciju rada i pružanje stručne i administrativno-tehničke podrške Savetu za ravnopravnost polova; poboljšanje položaja žena i promociju rodne ravnopravnosti i politike jednakih mogućnosti; integrisanje principa rodne ravnopravnosti u svim oblastima delovanja institucija sistema; sprovođenje preporuka Komiteta UN o eliminaciji diskriminacije žena, kao i druge poslove u skladu sa zakonom. Prioriteti u radu Uprave su u skladu sa šest prioritetnih oblasti Nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti i Akcionog plana za njeno sprovođenje: povećanje učešća žena u procesima odlučivanja i ostvarivanje ravnopravne zastupljenosti na svim nivoima i u svim oblastima; poboljšanje ekonomskog položaja žena; poboljšanje zdravlja žena i unapređivanje ravnopravnosti polova u zdravstvenoj politici; ostvarivanje ravnopravnosti polova u obrazovanju; prevencija i suzbijanje nasilja nad ženama i unapređivanje zaštite žrtava; uklanjanje rodnih stereotipa u medijima i promocija ravnopravnosti polova. U 2014. godini došlo je do promene statusa ovog tela – Uprava za rodnu ravnopravnost postala je Odsek za unapređenje rodne ravnopravnosti u okviru Sektora za razvojne poslove i poslove planiranja pri MRZBSP-u. Kako će ova promena uticati na buduće aktivnosti i da li će uopšte (iz ove pozicije) biti u mogućnosti da koordinira aktivnosti, tek treba da se vidi. Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, u skladu sa zakonom i Statutom, obavlja poslove pokrajinske uprave, koji se odnose na pripremanje analitičkih i drugih materijala u vezi s primenom propisâ iz oblasti ravnopravnosti polova za Skupštinu APV i Pokrajinsku vladu; aktivnosti za unapređivanje oblasti ravnopravnosti polova u Pokrajini; promociju principa jednakih mogućnosti za žene i muškarce; praćenje stanja i predlaganje mera za unapređenje položaja žena i ostvarivanja politike jednakih mogućnosti u Pokrajini; praćenje primene ratifikovanih konvencija i preporuka međunarodnih organizacija u ovoj oblasti; ostvarivanje saradnje sa nevladinim organizacijama, sindikatima i drugim asocijacijama i medijima; učestvovanje u radu radnih tela Skupštine APV, Pokrajinske vlade i lokalnih samouprava u oblasti ravnopravnosti polova; koordinaciju donošenja i izmena zakonskih propisa i drugih akata u oblasti ravnopravnosti polova; predlaganje i sprovođenje mera afirmativne akcije radi poboljšanja ekonomskog i društvenog položaja žena, naročito ranjivih grupa žena, kao i eliminacije nasilja nad ženama i nasilja u porodici; praćenje rada saveta, komisija i drugih radnih tela iz oblasti ravnopravnosti polova; saradnju s republičkim i pokrajinskim organima uprave i organima jedinica lokalne samouprave iz oblasti ravnopravnosti polova; aktivnosti ka integrisanju principa rodne ravnopravnosti u sve oblasti rada pokrajinskih organa i pružanje stručne podrške. Kao povereni posao, obavlja se nadzor nad primenom Zakona o ravnopravnosti polova na teritoriji AP Vojvodine. U okviru Pokrajinskog sekretarijata formirani su Savet za ravnopravnost polova i Zavod za ravnopravnost polova. Savet Zaštitnika građana za rodnu ravnopravnost stručno je savetodavno telo Zaštitnika građana, osnovano 2012. godine, koje pruža stručnu i savetodavnu podršku Zaštitniku građana i, posebno, zamenici Zaštitnika građana za rodnu ravnopravnost. Savet je kolegijalno telo i članovi i članice Saveta pojedinačno daju mišljenja i predloge, pokreću pitanja, razmatraju stavove i preispituju praksu, strategiju i planove institucije Zaštitnika građana u oblasti rodne ravnopravnosti. Savet i njegovi članovi i članice se bave pitanjima iz delokruga rada Saveta po sopstvenoj inicijativi i po predlogu Zaštitnika građana, odnosno zamenice Zaštitnika građana zadužene za pitanja rodne ravnopravnosti. Nema javno dostupnih podataka da li su postojeća tela, i koja, dobila mandat za koordinaciju, sprovođenje, praćenje i procenu politika i mera za sprečavanje i borbu protiv svih vidova nasilja obuhvaćenih ovom Konvencijom. Ministarstvo unutrašnjih poslova formiralo je radnu grupu za praćenje i koordinaciju rada policije u slučajevima nasilja u porodici (ali ne i u odnosu na ostale vidove nasilja obuhvaćene Konvencijom). Nacrt pokrajinskog Programa za zaštitu žena od nasilja u porodici i u partnerskim odnosima za period od 2014. do 2020. godine predviđa formiranje koordinacionog tela koje bi bilo nadležno za koordinaciju, sprovođenje, praćenje i procenu mera koje predviđa ovaj dokument. |
 |
| b. Imaju li mandat da prikupljaju podatke o svim oblicima nasilja obuhvaćenih Konvencijom iz relevantnih izvora, da ih analiziraju i/ili distribuiraju rezultate? Da li ovo telo ili ova tela javno obavljaju aktivnosti u okviru svog mandata, prikupljaju, analiziraju i distribuiraju svoje rezultate? |
| Odgovor: Savet za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije daje inicijativu za donošenje programa prikupljanja, obrade i objavljivanja statističkih podataka u ekonomskoj, političkoj, socijalnoj i drugim sferama, kojima se obezbeđuje ravnopravno tretiranje polova. Time je Savet ovlašćen da prikuplja podatke o svim oblicima nasilja obuhvaćenim Konvencijom, da ih analizira i objavljuje rezultate. Nakon održane prve sednice Saveta u mandatu vlade koja je formirana 27. jula 2012. saopšteno je da će nasilje prema ženama i nasilje u porodici predstavljati jednu od osnovnih oblasti kojima će se baviti Savet za rodnu ravnopravnost, usled alarmantnog stanja u ovom domenu. |
|
| b. Imaju li mandat da prikupljaju podatke o svim oblicima nasilja obuhvaćenih Konvencijom iz relevantnih izvora, da ih analiziraju i/ili distribuiraju rezultate? Da li ovo telo ili ova tela javno obavljaju aktivnosti u okviru svog mandata, prikupljaju, analiziraju i distribuiraju svoje rezultate? |
|
Odgovor: Savet za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije daje inicijativu za donošenje programa prikupljanja, obrade i objavljivanja statističkih podataka u ekonomskoj, političkoj, socijalnoj i drugim sferama, kojima se obezbeđuje ravnopravno tretiranje polova. Time je Savet ovlašćen da prikuplja podatke o svim oblicima nasilja obuhvaćenim Konvencijom, da ih analizira i objavljuje rezultate. Nakon održane prve sednice Saveta u mandatu vlade koja je formirana 27. jula 2012. saopšteno je da će nasilje prema ženama i nasilje u porodici predstavljati jednu od osnovnih oblasti kojima će se baviti Savet za rodnu ravnopravnost, usled alarmantnog stanja u ovom domenu. Prema podacima centara za socijalni rad, u Republici Srbiji je u 2012. godini pružena pomoć za 9.325 žrtava nasilja u porodici, od kojih su 4.838 bili deca i mladi. Centri za socijalni rad izrekli su na osnovu svojih ovlašćenja 491 meru zaštite (izdavanje naloga za iseljenje iz porodičnog stana ili kuće bez obzira na pravo svojine, zabrana približavanja članu porodice na određenoj udaljenosti). Evidentiran je 6.121 nasilnik (roditelj, partner jednog od roditelja, braća, sestre i drugi članovi porodice), više desetina žena je i smrtno stradao od nasilnika, a saopšteno je i kako rezultati pokazuju da u Srbiji svaka druga žena trpi neki vid nasilja (fizičko, psihičko, seksualno, ekonomsko). Treba primetiti da u evidenciji centara za socijalni rad za učinioce nasilja ne postoji kategorija „partner“ (bračni/vanbračni, aktuelni/bivši), iako je nasilje u partnerskom odnosu najučestalije. Takođe, Republički zavod za socijalnu zaštitu nije izradio sintetizovani izveštaj o radu centara za socijalni rad u Srbiji za 2013. godinu, iz kojeg se prati broj registrovanih slučajeva nasilja u porodici u ovim službama na godišnjem nivou. Uprava za rodnu ravnopravnost vši analizu stanja i predlaganje mera u oblasti unapređenja rodne ravnopravnosti, čime je ovlašćena da prikuplja podatke o svim oblicima nasilja obuhvaćenim Konvencijom, da ih analizira i objavljuje rezultate. Uprava je obavila niz istraživanja i objavila rezultate – između ostalog, „Mapiranje porodičnog nasilja prema ženama u centralnoj Srbiji“ (2010). Kao što je već navedeno, Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, obavlja poslove pokrajinske uprave, koji se, između ostalog, odnose na pripremanje analitičkih i drugih materijala u vezi s primenom propisa iz oblasti ravnopravnosti polova za Skupštinu APV i Pokrajinsku vladu, kao i za praćenje stanja i predlaganje mera za unapređenje položaja žena i ostvarivanja politike jednakih mogućnosti u Pokrajini. Prema tome, Sekretarijat ima nadležnost da prikuplja podatke o svim oblicima nasilja opisanim u Konvenciji, da ih analizira i objavljuje rezultate. Tokom 2009. godine u AP Vojvodini je sprovedeno terensko istraživanje rasprostranjenosti nasilja prema ženama i kvalitetu i dostupnosti opštih i specijalizovanih usluga za zaštitu od nasilja (istraživanje je sprovelo Viktimološko društvo Srbije). Takođe, sprovedena je analiza prakse vođenja evidencije i dokumentacije svih relevantnih službi koje učestvuju u pružanju standardnih i specijalizovanih usluga žrtvama nasilja u porodici (Viktimološko društvo Srbije, 2009). Tokom 2010/11. sprovedeno je istraživanje o krivičnopravnom odgovoru na nasilje u porodici (pravosudna praksa u Vojvodini; istraživanje je sproveo Autonomni ženski centar). Članovi i članice Saveta Zaštitnika građana za rodnu ravnopravnost pojedinačno daju mišljenja i predloge, pokreću pitanja, razmatraju stavove i preispituju praksu, strategiju i planove institucije Zaštitnika građana u oblasti rodne ravnopravnosti. Savet i njegovi članovi i članice bave se pitanjima iz delokruga rada Saveta po sopstvenoj inicijativi i po predlogu Zaštitnika građana odnosno zamenice Zaštitnika građana zadužene za pitanja rodne ravnopravnosti. Prema tome, Zaštitnik građana, uz stručnu pomoć Saveta Zaštitnika građana za rodnu ravnopravnost, ima nadležnost da prikuplja podatke o svim oblicima nasilja obuhvaćenim Konvencijom, da ih analizira i objavljuje rezultate. Zaštitnik je objavio Poseban izveštaj o situaciji porodičnog nasilja nad ženama u Srbiji (2011). Kancelarija Pokrajinskog ombudsmana razvila je redovnu godišnju praksu prikupljanja podataka o prijavljenim i procesuiranim slučajevima nasilja u porodici od nadležnih institucija na teritoriji AP Vojvodine. Prikupljeni podaci se objavljuju u godišnjem izveštaju Pokrajinskog ombudsmana. |
|
|
| c. Da li ovo telo/tela ima(ju) pristup opštim informacijama (ne uključujući specifične informacije o zaštiti podataka koji se ne odnose na pojedinačne slučajeve) o međudržavnim aktivnostima saradnje, uključujući i uzajamnu pravnu pomoć u građanskim i krivičnim postupcima? |
| Odgovor: Prema Zakonu o ministarstvima,1 za poslove državne uprave koji se odnose na međunarodnu pravnu pomoć nadležno je Ministarstvo pravde i državne uprave. Prema Poslovniku Vlade (2013), Vlada, po pravilu, preko nadležnih ministara, posebnih organizacija i službi Vlade, sarađuje s drugim državnim organima, stručnim udruženjima, sindikatima, opštinama, gradovima, Gradom Beogradom, autonomnim pokrajinama i drugim pravnim subjektima. |
|
| c. Da li ovo telo/tela ima(ju) pristup opštim informacijama (ne uključujući specifične informacije o zaštiti podataka koji se ne odnose na pojedinačne slučajeve) o međudržavnim aktivnostima saradnje, uključujući i uzajamnu pravnu pomoć u građanskim i krivičnim postupcima? |
| Odgovor: Prema Zakonu o ministarstvima,1 za poslove državne uprave koji se odnose na međunarodnu pravnu pomoć nadležno je Ministarstvo pravde i državne uprave. Prema Poslovniku Vlade (2013), Vlada, po pravilu, preko nadležnih ministara, posebnih organizacija i službi Vlade, sarađuje s drugim državnim organima, stručnim udruženjima, sindikatima, opštinama, gradovima, Gradom Beogradom, autonomnim pokrajinama i drugim pravnim subjektima. Prema Zakonu o zaštitniku građana,2 organi uprave imaju obavezu da sarađuju sa Zaštitnikom građana. Dakle, tela nadležna za sprečavanje i borbu protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici imaju pristup opštim informacijama o međudržavnoj saradnji, uključujući i međunarodnu pravnu pomoć u građanskim i krivičnim postupcima, na osnovu navedenih propisa. |
|
|
| d. Ima li ovo telo mandat da direktno komunicira i razmenjuje iskustva i znanja sa kolegama iz drugih zemalja, posebno sa potpisnicama Konvencije? |
| Odgovor: Savet za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije razmatra „i druga pitanja od interesa za postizanje rodne ravnopravnosti“, čime je implicitno ovlašćen da direktno komunicira i razmenjuje iskustva i znanje sa svojim partnerskim institucijama u drugim zemljama. |
|
| d. Ima li ovo telo mandat da direktno komunicira i razmenjuje iskustva i znanja sa kolegama iz drugih zemalja, posebno sa potpisnicama Konvencije? |
| Odgovor: Savet za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije razmatra „i druga pitanja od interesa za postizanje rodne ravnopravnosti“, čime je implicitno ovlašćen da direktno komunicira i razmenjuje iskustva i znanje sa svojim partnerskim institucijama u drugim zemljama. Uprava za rodnu ravnopravnost eksplicitno je nadležna i za međunarodnu saradnju u okviru poslova državne uprave za koje je nadležna. Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova nadležan je i za praćenje primene ratifikovanih konvencija i preporuka međunarodnih organizacija u oblasti ravnopravnosti polova, čime je implicitno ovlašćen da komunicira direktno i razmenjuje iskustva i znanje sa svojim partnerskim institucijama u drugim zemljama. |
|
|
|
[1] Zakon o ministarstvima, Službeni glasnik RS, br. 44/2014. [2] Zakon o Zaštitniku građana Republike Srbije, Službeni glasnik RS, br. 79/2005 i 54/2009. |
|
|
|
| Kampanju podržavaju: | ||
|
||
| Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora. | ||
| Kampanju podržavaju: | ||
|
|
||
| Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora. | ||
