Mi smo tolerantan narod samo kad je nasilje
prema ženama u pitanju
Mi smo tolerantan narod
samo kad je nasilje
prema ženama u pitanju

Beograd, 3/11/2016
DUBRAVKA ŠIMONOVIĆ

Beograd, 3/11/2016
DUBRAVKA ŠIMONOVIĆ
Dubravka Šimonović, UN specijalna izveštačica o nasilju prema ženama, njegovim uzrocima i posledicama, govorila je na konferenciji koju je 3.11.2016. organizovao Autonomni ženski centar, u okviru projekta „Udruženim naporima – ka novim evropskim standardima u zaštiti žena od rodno zasnovanog nasilja.

Ona je objasnila obaveze država koje proizilaze iz međunarodnih ugovora, kojih države nisu svesne u dovoljnoj meri. CEDAW Konvencija tretira nasilje prema ženama kao oblik diskriminacije, što je dodatno objašnjeno kroz Opštu preporuku br. 19, Fakultativni protokol i mogućnost individualnih istraga o kršenju prava žena. Uključivanje rodne prespektive u mehanizme ljudskih prava još uvek je izazov, jer nema dovoljno konkretnih rezultata. Nije dovoljno samo da nacionalni zakoni budu u skladu sa međunarodnim standardima, već je važno i koliko se oni stavrno primenjuju.

Dubravka Šimonović se osvrnula i na dva nivoa odgovornosti država: za nasilje koje učine državni organi (zahtev da državni službenici ne krše prava žena) i odgovornost države za akte pojedinaca, u slučaju da ne urede određeno područje, kada nema odgovarajućih mera ili ne spreče kršenje prava, što je suština principa „dužne pažnje“. Ta druga obaveza nije dovoljno prepoznata. Njena važnost je izražena u oblasti privatnog života, koja ostaje skrivena i u kojoj se ne vidi nasilje kojem su žene izložene.
U svom govoru, Dubravka Šimonović se osvrnula i na regionalne mehanizme, koji nadopunjuju globalne instrumente, sa posebnim naglaskom na Konvenciju Saveta Evrope protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici. I ovaj ugovor sadrži princip „dužne pažnje“, ali ide i korak dalje, donosi definicije svih ključnih pojmova. Konvenciju je do sada  ratifikovalo 22 države i potpisalo 20 država, ali je najveći izazov njena primena.

Na kraju, UN specijalna izveštačica o nasilju prema ženama obavestila je učesnice/-ke konferencije i o inicijativi koju je pokrenula, a koja se tiče preduzimanja analize slučajeva rodno uslovljenog ubijanja žena (femicid), kako bi se saznalo šta su bili propusti nadležnih organa u svakom pojedinačnom slučaju. Nedostatak odgovarajuće evidencije je glavna prepreka u tome da se sazna više o fenomenu. Ona je pohvalila inicijativu Zaštitnika građana u analizi slučajeva femicida u Srbiji, kao i aktivnosti nevladinih organizacija koje prikupljaju podatke.

Prilog: ceo govor Dubravke Šimonović
Dubravka Šimonović, UN specijalna izveštačica o nasilju prema ženama, njegovim uzrocima i posledicama, govorila je na konferenciji koju je 3.11.2016. organizovao Autonomni ženski centar, u okviru projekta „Udruženim naporima – ka novim evropskim standardima u zaštiti žena od rodno zasnovanog nasilja.

Ona je objasnila obaveze država koje proizilaze iz međunarodnih ugovora, kojih države nisu svesne u dovoljnoj meri. CEDAW Konvencija tretira nasilje prema ženama kao oblik diskriminacije, što je dodatno objašnjeno kroz Opštu preporuku br. 19, Fakultativni protokol i mogućnost individualnih istraga o kršenju prava žena. Uključivanje rodne prespektive u mehanizme ljudskih prava još uvek je izazov, jer nema dovoljno konkretnih rezultata. Nije dovoljno samo da nacionalni zakoni budu u skladu sa međunarodnim standardima, već je važno i koliko se oni stavrno primenjuju.

Dubravka Šimonović se osvrnula i na dva nivoa odgovornosti država: za nasilje koje učine državni organi (zahtev da državni službenici ne krše prava žena) i odgovornost države za akte pojedinaca, u slučaju da ne urede određeno područje, kada nema odgovarajućih mera ili ne spreče kršenje prava, što je suština principa „dužne pažnje“. Ta druga obaveza nije dovoljno prepoznata. Njena važnost je izražena u oblasti privatnog života, koja ostaje skrivena i u kojoj se ne vidi nasilje kojem su žene izložene. U svom govoru, Dubravka Šimonović se osvrnula i na regionalne mehanizme, koji nadopunjuju globalne instrumente, sa posebnim naglaskom na Konvenciju Saveta Evrope protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici. I ovaj ugovor sadrži princip „dužne pažnje“, ali ide i korak dalje, donosi definicije svih ključnih pojmova. Konvenciju je do sada  ratifikovalo 22 države i potpisalo 20 država, ali je najveći izazov njena primena.

Na kraju, UN specijalna izveštačica o nasilju prema ženama obavestila je učesnice/-ke konferencije i o inicijativi koju je pokrenula, a koja se tiče preduzimanja analize slučajeva rodno uslovljenog ubijanja žena (femicid), kako bi se saznalo šta su bili propusti nadležnih organa u svakom pojedinačnom slučaju. Nedostatak odgovarajuće evidencije je glavna prepreka u tome da se sazna više o fenomenu. Ona je pohvalila inicijativu Zaštitnika građana u analizi slučajeva femicida u Srbiji, kao i aktivnosti nevladinih organizacija koje prikupljaju podatke.

Prilog: ceo govor Dubravke Šimonović
SHARE:
Prev            Prev
AC UBL NSRP Drutvo SOS telefon CZR Sigurna enska kuca WAVE EWL
enski centar Uzice Osvit Ni Centar za podrku enama  Kikinda Iz kruga SOS Vranje Pescanik
2662222 Savet Evrope Mree ene protiv nasilja
 
AC UBL NSRP Drutvo SOS telefon CZR Sigurna enska kuca WAVE EWL enski centar Uzice Osvit Ni Centar za podrku enama  Kikinda Iz kruga SOS Vranje Pescanik 2662222 Mree ene protiv nasilja Savet Evrope
 
Kampanju podržavaju:
EU    EU
Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora.
Kampanju podržavaju:
EU    EU
Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora.