Mi smo tolerantan narod samo kad je nasilje
prema ženama u pitanju
Mi smo tolerantan narod
samo kad je nasilje
prema ženama u pitanju

Sarajevo, 11/5/2016
KONFERENCIJA

Sarajevo, 11/5/2016
KONFERENCIJA
Fondacija „Udružene žene“ Banja Luka u saradnji sa Komisijom za ostvarivanje ravnopravnosti polova, Parlamentarne Skupštine Bosne i Hercegovine  i Agencijom za ravnopravnost polova Ministarstva za ljudska prava i izbeglice organizovala je međunarodnu konferenciju Saradnja vladinih institucija i organizacija sa ženskim nevladinim organizacijama u cilju implementacije Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici“.
 
U fokusu diskusije bila je trenutna situacija u vezi sa funkcionisanjem sigurnih kuća u Bosni i Hercegovini. Ključni problem u Federaciji BiH predstavlja nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti od nasilja u porodici FBiH, koji predviđa da sve sigurne kuće moraju imati status ustanove socijalne zaštite, što je u suprotnosti sa članom 3. istog zakona, kao i standardima Konvencije SE protiv nasilja prema ženama. Sigurne kuće u Republici Srpskoj su uočile tendenciju smanjenja broja korisnica od 2012. godine. Prema njihovoj proceni, uzrok tome je to što centri za socijalni rad ne upućuju žene sa iskustvom nasilja u sigurne kuće, izbegavajući na taj način plaćanje ove specijalizovane usluge. Ovakva praksa je takođe u suprotnosti sa standardima Istanbulske konvencije.
Autonomni ženski centar je na konferenciji prezentovao stanje u Srbiji na panelu „Iskustva iz regiona – saradnja vladinog i nevladinog sektora u ostvarivanju specijalizovanih usluga za žene žrtve nasilja i nasilja u porodici“. Istaknuto je da posle ratifikacije nije bilo značajnih usaglašavanja sa standardima Konvencije na nivou države i da nema njene direktne primene. Primetna je tendencija da se sve usluge, uključujući i specijalizovane, zadrže u javnom sektoru – suprotno standardima Konvencije. Takođe, primetno je i nepoverenje između vladinog i autonomnog nevladinog sektora, kao i doživljaj javnog sektora, pre svega CSR, da su autonomne ženske organizacije konkurenti, a ne saradnici. Naglašen je problem retke i minimalne finansijske podrške za specijalizovane ženske organizacije koje pružaju usluge za žene sa iskustvom nasilja.
Fondacija „Udružene žene“ Banja Luka u saradnji sa Komisijom za ostvarivanje ravnopravnosti polova, Parlamentarne Skupštine Bosne i Hercegovine  i Agencijom za ravnopravnost polova Ministarstva za ljudska prava i izbeglice organizovala je međunarodnu konferenciju Saradnja vladinih institucija i organizacija sa ženskim nevladinim organizacijama u cilju implementacije Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici“.
 
U fokusu diskusije bila je trenutna situacija u vezi sa funkcionisanjem sigurnih kuća u Bosni i Hercegovini. Ključni problem u Federaciji BiH predstavlja nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti od nasilja u porodici FBiH, koji predviđa da sve sigurne kuće moraju imati status ustanove socijalne zaštite, što je u suprotnosti sa članom 3. istog zakona, kao i standardima Konvencije SE protiv nasilja prema ženama. Sigurne kuće u Republici Srpskoj su uočile tendenciju smanjenja broja korisnica od 2012. godine. Prema njihovoj proceni, uzrok tome je to što centri za socijalni rad ne upućuju žene sa iskustvom nasilja u sigurne kuće, izbegavajući na taj način plaćanje ove specijalizovane usluge. Ovakva praksa je takođe u suprotnosti sa standardima Istanbulske konvencije. Autonomni ženski centar je na konferenciji prezentovao stanje u Srbiji na panelu „Iskustva iz regiona – saradnja vladinog i nevladinog sektora u ostvarivanju specijalizovanih usluga za žene žrtve nasilja i nasilja u porodici“. Istaknuto je da posle ratifikacije nije bilo značajnih usaglašavanja sa standardima Konvencije na nivou države i da nema njene direktne primene. Primetna je tendencija da se sve usluge, uključujući i specijalizovane, zadrže u javnom sektoru – suprotno standardima Konvencije. Takođe, primetno je i nepoverenje između vladinog i autonomnog nevladinog sektora, kao i doživljaj javnog sektora, pre svega CSR, da su autonomne ženske organizacije konkurenti, a ne saradnici. Naglašen je problem retke i minimalne finansijske podrške za specijalizovane ženske organizacije koje pružaju usluge za žene sa iskustvom nasilja.
SHARE:
Prev            Prev
AC UBL NSRP Drutvo SOS telefon CZR Sigurna enska kuca WAVE EWL
enski centar Uzice Osvit Ni Centar za podrku enama  Kikinda Iz kruga SOS Vranje Pescanik
2662222 Savet Evrope Mree ene protiv nasilja
 
AC UBL NSRP Drutvo SOS telefon CZR Sigurna enska kuca WAVE EWL enski centar Uzice Osvit Ni Centar za podrku enama  Kikinda Iz kruga SOS Vranje Pescanik 2662222 Mree ene protiv nasilja Savet Evrope
 
Kampanju podržavaju:
EU    EU
Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora.
Kampanju podržavaju:
EU    EU
Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora.