Mi smo tolerantan narod samo kad je nasilje
prema ženama u pitanju
Mi smo tolerantan narod
samo kad je nasilje
prema ženama u pitanju

Beograd, 18/4/2016
OKRUGLI STO

Beograd, 18/4/2016
OKRUGLI STO
Na koji način šira javnost u Srbiji vidi problem nasilja u porodici i kakav je uticaj donosilaca odluka i medija na formiranje javnog mnjenja o ovom društvenom problemu diskutovali su učesnici/-ce današnjeg okruglog stola koji je organizovao nedeljnik „Vreme“. Povod za debatu bilo je predstavljanje rezultata istraživanja o percepciji građana i građanki na temu nasilja u porodici, koje je u februaru sproveo istraživački tim Nove srpske političke misli.
 
Komentarišući nalaze istraživanja, Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra ukazala je na neodgovarajući interpretativni i vrednosni okvir. Ona je izrazila neslaganje sa tumačenjem da je nasilje u porodici „ranije bilo zasnovano na surovom patrijarhatu, a danas – potpuno suprotno – na nedovoljnom uvažavanju porodice i braka kao institucije“. Istakla je da na pitanje da li je ranije (pre dve-tri decenije) bilo više ili manje nasilja u porodici nego danas, nije moguće dobiti realan odgovor, ne samo zato što prošlost često izgleda bolja, nego i zbog toga što su do skoro nasilje prema ženama i nasilje u porodici smatrani ličnim, privatnim problemom porodice o kojem se ne govori, a ti stavovi su i danas aktuelni.
 
Značajnu pažnju učesnika/-ca privukli su nalazi o stavovima ispitanika/-ca u pogledu uzroka nasilja u porodici.  Gotovo trećina ispitanih smatra da su uzroci nasilja loša ekonomska situacija i poroci, zatim loši porodični odnosi (15%), psihički poremećaj nasilnika (13%), odnosno neverstvo (6%). Osvrćući se na ove podatke, Tanja Ignjatović je naglasila da je pitanje razumevanja uzroka od suštinske važnosti, jer ono orijentiše odgovornost za nasilje i društvenu reakciju. Ona je navela da ako se uzroci nasilja vide u nepovoljnim spoljnim okolnostima, to implicira da se odgovornost za nasilje nalazi izvan kontrole nasilnika. Na primer,
kada se kao uzroci percipiraju loši porodični odnosi, to ukazuje na obostranu odgovornost, dok je posebno zabrinjavajuće kada se uzrok za nasilje vidi u ponašanju ili karakteristikama žrtve. Pozivajući se na drugo skorije istraživanje, Ignjatović je istakla da 17% ispitanih uzrok za nasilje vidi u razlici u moćima između žena i muškaraca, te da je ova mogućnost izostavljena u odgovorima koji su ponuđeni ispitanicima u istraživanju NSPM.

Tokom okruglog stola govornice/-i su se složile da mediji igraju značajnu ulogu u kreiranju javnog mnjenja o nasilju prema ženama, kao i da sami proizvode predrasude i svojim neodgovornim izveštavanjem mogu podsticati nasilničko ponašanje. Ukazano je i na odgovornost donosilaca odluka koji kontrolišu medije, doprinoseći na taj način senzacionalističkom izveštavanju. U više navrata je naglašen značaj pune primene Konvencije Saveta Evrope protiv nasilja prema ženama i usaglašavanja domaćeg zakonodavstva sa njenim standardima. Istaknuto je da ovaj međunarodni dokument predviđa učešće sredstava javnog informisanja u razradi i sprovođenju politika i postavljanju standarda za sprečavanje nasilja prema ženama i veće poštovanje njihovog dostojanstva.
 
Rezultati istraživanja u celosti dostupni su na internet prezentaciji nedeljnika Vreme (PDF).
Na koji način šira javnost u Srbiji vidi problem nasilja u porodici i kakav je uticaj donosilaca odluka i medija na formiranje javnog mnjenja o ovom društvenom problemu diskutovali su učesnici/-ce današnjeg okruglog stola koji je organizovao nedeljnik „Vreme“. Povod za debatu bilo je predstavljanje rezultata istraživanja o percepciji građana i građanki na temu nasilja u porodici, koje je u februaru sproveo istraživački tim Nove srpske političke misli.
 
Komentarišući nalaze istraživanja, Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra ukazala je na neodgovarajući interpretativni i vrednosni okvir. Ona je izrazila neslaganje sa tumačenjem da je nasilje u porodici „ranije bilo zasnovano na surovom patrijarhatu, a danas – potpuno suprotno – na nedovoljnom uvažavanju porodice i braka kao institucije“. Istakla je da na pitanje da li je ranije (pre dve-tri decenije) bilo više ili manje nasilja u porodici nego danas, nije moguće dobiti realan odgovor, ne samo zato što prošlost često izgleda bolja, nego i zbog toga što su do skoro nasilje prema ženama i nasilje u porodici smatrani ličnim, privatnim problemom porodice o kojem se ne govori, a ti stavovi su i danas aktuelni.
 
Značajnu pažnju učesnika/-ca privukli su nalazi o stavovima ispitanika/-ca u pogledu uzroka nasilja u porodici.  Gotovo trećina ispitanih smatra da su uzroci nasilja loša ekonomska situacija i poroci, zatim loši porodični odnosi (15%), psihički poremećaj nasilnika (13%), odnosno neverstvo (6%). Osvrćući se na ove podatke, Tanja Ignjatović je naglasila da je pitanje razumevanja uzroka od suštinske važnosti, jer ono orijentiše odgovornost za nasilje i društvenu reakciju. Ona je navela da ako se uzroci nasilja vide u nepovoljnim spoljnim okolnostima, to implicira da se odgovornost za nasilje nalazi izvan kontrole nasilnika. Na primer, kada se kao uzroci percipiraju loši porodični odnosi, to ukazuje na obostranu odgovornost, dok je posebno zabrinjavajuće kada se uzrok za nasilje vidi u ponašanju ili karakteristikama žrtve. Pozivajući se na drugo skorije istraživanje, Ignjatović je istakla da 17% ispitanih uzrok za nasilje vidi u razlici u moćima između žena i muškaraca, te da je ova mogućnost izostavljena u odgovorima koji su ponuđeni ispitanicima u istraživanju NSPM.

Tokom okruglog stola govornice/-i su se složile da mediji igraju značajnu ulogu u kreiranju javnog mnjenja o nasilju prema ženama, kao i da sami proizvode predrasude i svojim neodgovornim izveštavanjem mogu podsticati nasilničko ponašanje. Ukazano je i na odgovornost donosilaca odluka koji kontrolišu medije, doprinoseći na taj način senzacionalističkom izveštavanju. U više navrata je naglašen značaj pune primene Konvencije Saveta Evrope protiv nasilja prema ženama i usaglašavanja domaćeg zakonodavstva sa njenim standardima. Istaknuto je da ovaj međunarodni dokument predviđa učešće sredstava javnog informisanja u razradi i sprovođenju politika i postavljanju standarda za sprečavanje nasilja prema ženama i veće poštovanje njihovog dostojanstva.
 
Rezultati istraživanja u celosti dostupni su na internet prezentaciji nedeljnika Vreme (PDF).
SHARE:
Prev            Prev
AC UBL NSRP Drutvo SOS telefon CZR Sigurna enska kuca WAVE EWL
enski centar Uzice Osvit Ni Centar za podrku enama  Kikinda Iz kruga SOS Vranje Pescanik
2662222 Savet Evrope Mree ene protiv nasilja
 
AC UBL NSRP Drutvo SOS telefon CZR Sigurna enska kuca WAVE EWL enski centar Uzice Osvit Ni Centar za podrku enama  Kikinda Iz kruga SOS Vranje Pescanik 2662222 Mree ene protiv nasilja Savet Evrope
 
Kampanju podržavaju:
EU    EU
Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora.
Kampanju podržavaju:
EU    EU
Sadržaj stranice je isključiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ni na koji način ne odražava stavove donatora.